15 iyun kuni qimmatbaho metall narxi troya unsiyasi uchun 3 450 dollarga chiqib, apreldagi rekordga yaqinlashdi va 1 gramm uchun narx 110 dollar atrofida bo‘lgan. Xususan, 12 iyun holatiga oltin narxi o‘tgan yilga nisbatan qariyb 30 foizga oshgan.
Qayd etilishicha, Eron va Isroil o‘rtasidagi mojoralar fonida investorlar tomonidan oltinga xavfsiz aktiv sifatida talab ortmoqda.
«Boshqa hech bir yirik aktivda bunday yuqori o‘sish kuzatilmagan (pastdagi grafikka qarang). Hatto ba’zilar tomonidan «yangi oltin» sifatida e’tirof etiladigan bitkoin ham oltinga nisbatan pastroq narx o‘sishiga erishgan. Dollar esa bu davrda 10 foiz atrofida qadrsizlangan», – deb yozadi iqtisodchi Mirkomil Xolboyev.
Ma’lum qilinishicha, so‘nggi yillarda Markaziy banklar ham ko‘proq oltin sotib olmoqda. Xususan, so‘nggi uch yilda Markaziy banklarning sof oltin xaridi 1000 tonnadan oshgan.
«Bu holat ayniqsa, Rossiya-Ukraina urushi natijasida Rossiya Markaziy banki zaxiralariga qo‘yilgan cheklovlardan keyin jiddiylashgan. Xususan, ko‘plab rivojlanayotgan davlatlar (ayniqsa Xitoy) Markaziy banklarda ayni Rossiya-Ukraina o‘rtasidagi urushdan keyin oltinga bo‘lgan ishonch oshdi. Markaziy bank oltin xaridlarining asosiy qismi ham aynan rivojlanayotgan davlatlarga to‘g‘ri keladi», – deb yozadi Xolboyev.
Iqtisodchi, shuningdek, Yaqin sharqdagi keskinlik oltinga bo‘lgan talabni yana oshirib yaqin kelajakda uning narxi nisbatan yuqori saqlanib qolishiga olib kelishini taxmin qiladi.
«Mamlakatimiz zaxiralarida esa tarixan oltinning ulushi judayam yuqori bo‘lgan va hozirgi kunda zaxiralarning 76 foizi oltin hissasiga to‘g‘ri keladi. Yil boshidan buyon oltin narxining o‘rtacha 26 foizga o‘sishi zaxiralarimizning 8,5 mlrd dollarga o‘sishiga zamin yaratdi. Shuningdek, oltin eng yirik eksport tovarimiz ham hisoblanadi, noaniqliklar natijasida oltin narxi o‘sishi eksportimizning nisbatan yuqori o‘sishiga ham zamin yaratadi. Xususan, joriy yilning 4 oyida oltin eksporti 5,6 mlrd dollarni tashkil etib, 62 foizga o‘sgan, bunday yuqori o‘sish ham aynan yuqori oltin narxi bilan izohlanadi», – deydi Mirkomil Xolboyev.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Хитой, Россия, Покистон ва Жазоир ташаббуси билан БМТ Хавфсизлик Кенгашида Исроилнинг Эрон ҳудудига, жумладан ядровий дастур билан боғлиқ иншоотларга қилган ҳаво ҳужумлари муҳокама қилинди.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.