Shu kunlarda Qishloq xo‘jaligida bilim va innovasiyalar milliy markazi direktori Shuhrat Otajonov boshchiligidagi delegasiya Xitoy Xalq Respublikasida bo‘lib turibdi. Tashrif doirasida O‘zbekiston va Xitoy o‘rtasida qishloq xo‘jaligi sohasida muhim kelishuvlar imzolanmoqda.
Xususan, Milliy markaz tizimidagi Qishloq xo‘jaligini mexanizasiyalash ilmiy-tadqiqot instituti, Paxta seleksiyasi, urug‘chiligi va yetishtirish agrotexnologiyalari ilmiy-tadqiqot instituti va Xitoy Qishloq xo‘jaligi mexanizasiyasi akademiyasi o‘rtasida umumiy qiymati 10 million AQSh dollariga teng bo‘lgan bitim tuzildi.
Qayd etilishicha, ushbu kelishuv asosida Markaziy Osiyoda yagona bo‘lgan qishloq xo‘jaligi texnikalarini yig‘uvchi yirik zavod tashkil etilishi rejalashtirilgan. Bu esa fermer va dehqonlarni zamonaviy texnika bilan ta’minlash, mahalliy ishlab chiqarishni yo‘lga qo‘yish va import texnikalarga bo‘lgan qaramlikni kamaytirishga xizmat qiladi.
Tashrif davomida delegasiya a’zolari zamonaviy chigit ekish va paxta xomashyosini terish texnikalarini ishlab chiqaruvchi zavod faoliyati bilan ham tanishdi.
Mazkur loyiha O‘zbekiston agrar sohasini modernizasiya qilish va texnik imkoniyatlarini kengaytirishga xizmat qiladi.
Shuningdek, safar davomida delegasiya qator ilmiy va ta’lim muassasalarida uchrashuvlar o‘tkazib, qishloq xo‘jaligi sohasidagi hamkorlikni rivojlantirish bo‘yicha muzokaralar olib bordi.
Shuningdek, delegasiya a’zolari genetik muhandislik va yangi paxta navlarini takomillashtirish bo‘yicha olib borilayotgan tadqiqotlar haqida taqdimotni tingladilar. Ilmiy uchrashuv davomida tomonlar kelgusi hamkorlik istiqbollarini muhokama qilib, taniqli olim bilan Bt genlarini O‘zbekistondagi g‘o‘za navlariga o‘tkazish va bu borada hamkorlik qilish bo‘yicha kelishib oldilar.
Ushbu tashrif O‘zbekiston va Xitoy o‘rtasidagi qishloq xo‘jaligi sohasidagi hamkorlikni yangi bosqichga olib chiqishi va ikki tomonlama aloqalarni mustahkamlashga xizmat qilishi kutilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Федерация Кенгашининг конституциявий қонунчилик ва давлат қурилиши қўмитаси раиси Андрей Клишас ҳуқуқий жиҳатдан Совет Иттифоқи энди мавжуд эмаслигини таъкидлади.
Қайд этилишича, ҳозирда Россия қўшинлари Беловод ва Локни шаҳарларига босимни давом эттирмоқда, у ерда шиддатли жанглар кетмоқда. Мақсад - "буфер зона" яратиш.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Украина Фавқулодда ҳолатлар давлат хизмати маълумотларига кўра, Хмелницкий вилоятида тўрт киши ҳалок бўлгани ва беш киши яралангани ҳақида хабар берилган.