Kofir yuziga haqni aytish qo‘rqitmaydi. Musulmonlar jamiyatida haqni aytish cho‘chitadi biroz. Dinimga xizmat qilay, oz bo‘lsa ham bilganimni yetkazib qolay, bilmaganlarga eslatay - deb qadam tashlasam, ertaga Youtube kanallarida suratim ustiga katta qizil rangda (×) belgisini qo‘yib, «Bu dajjoldan ehtiyot bo‘ling» yoki «Bu din buzarni tanib qo‘ying» unvoni ostida beriladigan raddiyalardan qo‘rqaman - qo‘rqitadigan narsa obro‘yim to‘kilishi emas, nomim bulg‘anishi ham emas, balki tarafkashlik paydo bo‘lishi, dindosh birodarim bilan raddiyalashishga borish, din nomidan gapiradiganlar obro‘siga putur yetkazishdir. Payg‘ambarimiz alayhis salom "Mendan bir oyat bo‘lsa ham yetkazinglar", deb buyurganiga binoan, kimdir da’vat boshlasa, darhol qarshiliklar paydo bo‘ladi. Yuzma-yuz yoki shaxsiy muloqotda isloh etish yo‘q, aksincha, ommaga dajjol qilib ko‘rsatadiganlar paydo bo‘ladi.
Kunlarning birida Youtube tarmog‘ida shunday bir lavhani uchratib qoldim. Qaysidir domlaning surati ustiga xato belgisini qo‘ygan va «Bunday dajjol, kofirlardan extiyot bo‘ling!» , deb yozilgan. Payg‘ambarimiz alayhissalomdan «Kim bir birodariga kofirsan, desa, ikkisining biridan iymon ketadi» mazmunida hadis vorid bo‘lgan. Hayron qolasiz, insonlarga dinidan ma’lumot berayotgan shaxs dajjolmi, yo kimligi ham ma’lum bo‘lmagan blogermi? Har ikkisi ham din nomidan gapirmoqda.
Kofir da’vat yo‘liga to‘sqinlik qilib, yomon ko‘rsatishga harakat qilsa, javob qila olasiz ekan. Ammo musulmon boshqa musulmonning din yo‘lidagi xizmatini to‘sayotganiga qanday baho berish mumkin? Asrlardan buyon ixtilofli bo‘lgan masalalar bor. Bunda ko‘plagan ulamolarimiz turli qavllar aytishgan. Biroq, bir-birini asos bo‘lmagan fari’y masalalarda kofir qilishgan emas. Arab o‘lkalarida ham ilm ahli deya tanilgan ko‘plab ustozlarni bilaman. Ularning hammasi aytayotgan gaplarini bilittifoq aytmaydilar. Ixtilofliy masalalar ham bo‘lib turadi. Lekin bir-birini kofir deyishgacha bormaydi. Qilayotgan ixtiloflari o‘z havoi nafslaridan emas, tutgan ijtihodining mahsulidir. Ular ijtihodga ahl kishilar bo‘lgani bois ham boshqalar ijtihodiga hurmat bilan munosabatda bo‘ladilar.
Nega so‘ngi paytlarda tarafgashlik ko‘payib, bir-biriga tosh otishlar ko‘paymoqda kabi savollar ko‘p o‘ylantirdi. Biroz sababini ham anglagandekman. Ayrim sabablar mana shunday ayanchli holga olib kelmoqda ekan:
- ilmsiz va axloqdan yiroq blogerlar;
- o‘sha ilmsiz va beaxloq blorgerlarning gapiga ishonib qolayotganlik;
- blogerlarning yoshi yosh va diniy tajribasi yo‘qligi;
- ko‘proq odamni ergashtirish maqsadida murid talashish.
Asosiy fitnalarni chiqarayotganlar ham o‘sha blogerlar ekan. Qiziqib tekshirib ko‘rsam, asosan yosh yigitlar ekan. Kimnidir darsligini yozib olib, boshqa bir domlani ziddiga ishlatish maqsadida joylar ekan. Ko‘plab domlalar bilmaydi ham o‘sha darsliklari qay tarzda kanallarga qo‘yilayotganini. Ikki ahli ilmni bir-biriga yomon ko‘rsatib, o‘rtalarida fitna paydo qilib qo‘yayotganlar ham afsuski, o‘sha blogerlar bo‘lmoqda ekan. Chunki, birgina noto‘g‘ri unvon bilan joylagan darsligi boshqa bir insonga otilgan o‘qdek bo‘lmoqda. Bir indamay qo‘yaveradi, ikki indamaydi, oxiri hamma sizni shunday demoqda - kabi savollardan xinob bo‘lganidan raddiya bildirishga o‘tmoqda. Ko‘ripsizki, bir axloqsizni deb ikki ilm ahli bir-birini yomon ko‘rishga kelib qolmoqda. Vaholangki, u ikkisi garchi ayrim masalalarda ixtilof qilsada, aslida bir-biriga ko‘makdosh edilar - bo‘ynidagi omonatini yetkazish yo‘lidagi hamroh edi.
Ma’mur Muxtor
Manba: azon.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Арманистон Бош вазири Никол Пашинян Қорабоғ масаласида ўзининг сиёсий қарорини кеч қабул қилганини тан олди. Унинг таъкидлашича, мазкур қадамда кечикканлик минтақавий зиддиятларни чуқурлаштирди.
Шу билан бирга санкциялар Озон банкнинг Россиядаги фаолиятига ҳам таъсир кўрсатмайди. Банкни чет элда ҳеч қандай активлари йўқ, мамлакат ташқарисида операцияларни амалга оширмайди
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.