"Ukrainadan Yaqin Sharqqacha bo‘lgan hududlardagi xalqaro harbiy mojarolar aviaqatnovlarga jiddiy ta’sir ko‘rsatmoqda. Tashuvchilar nafaqat bir qator havo yo‘nalishlaridan chetlanishga, balki navigasiya tizimlaridagi to‘siqlarni ham bartaraf etishga tayyor bo‘lishlari zarur", deya yozmoqda nashr.
Qayd etilishicha, Eron va Isroil o‘rtasidagi urush aviakompaniyalar faoliyatini yanada murakkablashtirgan, ular mojaro hududini chetlab o‘tishga harakat qilayotganda, ayni paytda Rossiya havo bo‘shlig‘ida parvozlar uchun joriy etilgan taqiqqa ham rioya qilishlari shart bo‘lgan.
Flightradar24 sayti ma’lumotlariga ko‘ra, G‘arb aviatashuvchilarining aksariyati Iroq havo hududi yoki Arabiston yarim oroli ustidan o‘tadigan marshrutni afzal ko‘rmoqda.
"Mojarolarning tijorat aviasiyasiga to‘g‘ridan-to‘g‘ri ta’sirining yana bir misoli Pokiston bo‘lib, u 2025 yil aprelida Hindiston bilan qurolli to‘qnashuvdan so‘ng hind aviatashuvchilari uchun o‘z havo hududini yopdi. G‘arb aviakompaniyalari uchun taqiq amal qilmasa-da, ularning ko‘pchiligi hamon bu mintaqa ustidan parvoz qilishdan o‘zini tiymoqda", deyiladi DW maqolasida.
Tahlilchi Jon Grantning fikricha, Yevropa aviakompaniyalari Rossiyaning Ukrainaga qarshi uch yillik urushi davomida Rossiya ustidan uchishlar taqiqiga moslashib olgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.