Urushdan keyingi xarob manzara yoxud Uinston Cherchill​ning ​favqulodda berilgan taklifi ​

A A A
Urushdan keyingi xarob manzara yoxud Uinston Cherchill​ning ​favqulodda berilgan taklifi ​

Brexitga olib kelgan jarayon aslida 1973 yilda Angliyaning Yevropa Hamjamiyatiga qo‘shilish maqsadiga erishgan konservativ partiyalar safidagi partiyalarning qiziqishidan kelib chiqqan.

Ular vaqt o‘tishi bilan, ayniqsa Margaret Tetcher davrida Uinston Cherchill, Garold Makmillan va Edvard Xit hukumatlari pragmatizmidan ko‘ra, tarixga asoslangan da’vo uslubiga o‘tdilar.

Voqelikda esa ular o‘tmish va hozirgi zamon mafkuraviy inshootlari va afsonalarida yashagan. 2014 yilda Boris Jonson tomonidan nashr etilgan tarjimai hol shundan dalolat beradiki, Uinston Cherchill hali ham Britaniya konservatorlari uchun ma’lumotlar manbaidir.

Ko‘pchilik uning “sovuq urush”ni boshlab bergan Fulton universitetidagi nutqi bilan yaxshi tanish. Ammo hozir ayni bugungi kunda Britaniyadagi ichki siyosiy muhit sabab Cherchillning 1946 yilda Syurix universitetida qilgan mashhur nutqi haqida mulohaza yuritsak.

U paytda Cherchill bosh vazir emas edi, chunki avvalgi yili saylovchilar undan yuz o‘girishgan, ammo 72 yoshida ham u nafaqat tarixni yaxshi bilgan, balki kelajakni ham ko‘ra bilgan edi.

 

“EVROPA QO‘SHMA SHTATLARI”

Cherchill oldingi o‘n yilliklardagi Yevropa tarixini fojia deb ta’riflaydi, ammo fatalistik mafkuralar yoki ular keltirib chiqargan urushlar qit’a merosini, madaniyat, san’at, falsafa va fanga qo‘shgan hissalarini yo‘qota olmasligini ta’kidlaydi.

1946 yilda urushdan keyingi manzara juda xarob edi: ko‘p odamlar azob chekib, och qolib uylari va shaharlarining vayronalari ichida yurdi, ammo ingliz siyosatdoni vaqt o‘tishi bilan Yevropani o‘zgartirishga qodir bo‘lgan favqulodda muhim yordam vositasini taklif qildi.

U “o‘ziga xos Yevropa Qo‘shma Shtatlari“ iborasini ishlatishdan qo‘rqmadi, shuningdek, faylasuf Kudenxove-Kalergining “Pan-evropa Ittifoqi” g‘oyalari va Aristid Brianning Yevropa Ittifoqi loyihasini eslab o‘tdi. Bu endi vatanparvarlik tushunchasini kengaytira oladigan, millatchilikni ajratib tashlash va Yevropa fuqaroligini shakllantirishga qodir bo‘lgan Yangi Yevropaning navbati edi.

O‘sha paytda davr har qachongidan ko‘ra og‘irroq edi, urush yetkazgan ochiq jismoniy va ma’naviy jarohatlar bitmagan davr, ammo Cherchill o‘zidan oldingi rahbar Uilyam Gladstonning “Muborak unutish akti“ deb nomlagan g‘oyani qo‘llab quvvatladi.

So‘nggi paytlarda ro‘y bergan voqealar tufayli buni amalga oshirishning iloji bo‘lmasligi mumkin edi, ammo vaqt o‘tishi, yevropaliklarning o‘tmish dahshatlaridan yuz o‘girishiga yordam berdi.

Boshqacha qilib aytganda, 1953 yilda Nobel mukofotiga sazovor bo‘lgan Cherchill kabi malakali tarixchi, xalq va siyosatchilar tomonidan qilinadigan eng katta xato – yurt kelajagiga salbiy ta’sir ko‘rsatadigan narsaning, ya’ni tarixning asiriga aylanish kerakmasligini yaxshi bilgan.

Shuni qo‘shimcha qilish kerakki, bu nafaqat fojiali voqealar uchun balki afsonaviy o‘tmish, hech qachon mavjud bo‘lmagan yoki taxmin qilingan oltin asr haqidagi ehtiromlar uchun ham amal qiladi.

“Tarixni unutish uni takrorlashga mahkum qiladi” degan tushunchaga duch kelganda, biz Buyuk Britaniyaning sobiq Bosh vaziri aytganidek, o‘tmish yaralaridan kelib chiqqan nafrat va qasoslarni tortib olishga qodir emasligimizni ta’kidlashimiz kerak.

Aslida XVI-XX asr o‘rtasidagi Yevropaning tarixi qasos va shuhratparastlikka asoslangan doimiy urushlarning ketma-ketligidir. Bir kun kelib, bu zanjir uzilishi kerak va uni uzish uchun Cherchill Yevropani birlashtirishni talab qiladi, chunki u G‘arb madaniyatining kelib chiqishi vayronagarchilikka mahkum bo‘lganiga ishonishdan bosh tortadi.

Bu ingliz siyosatchisining urush paytida o‘z mamlakatining haddan tashqari qarshilik ko‘rsatishida ishtirok etgan kishini hayratda qoldiradigan formulasi oddiy va shu bilan birga qiyin: “Adolat, rahm-shafqat va kechirimlilik“.

Bugungi kun inglizlarining aksar qismida Yevropa oilasiga bo‘lgan ishonch yo‘q, chunki hamma ham Yevropa oilasi borligiga ishonmaydi va ular Ko‘hna qit’ani Osiyo kabi tarqoq va birlasha olmaydigan deb bilishadi.

Evropa oilasining konsepsiyasi Jahon urushidan keyingi yillarda va hatto Sovuq Urushdan keyingi yillarda qayta vujudga keldi, ammo bugungi kunda bu kelishmovchiliklar o‘chog‘i bo‘lib bormoqda, xilma-xillik endi yutuq emas, balki mag‘rurlik va o‘zini tasdiqlash uchun imkoniyatdek qaralmoqda.

BRITANIYa YEVROPA EMAS(MI?)

Uinston Cherchillning Syurixdagi nutqi tinglovchilarni hayratda qoldiradigan bir taklifga ham ega: Yevropa oilasini “qurish“ borasida birinchi qadam Fransiya va Germaniya o‘rtasidagi birlashma bo‘lishi kerak, chunki Yevropa ular orqali qayta tug‘ilishi mumkin.

Ba’zi odamlar Cherchillni Yevropaning asoschi-otalari safida ko‘rmaydilar, chunki ular uning g‘oyalarini g‘alati deb bilishadi. Biroq, Cherchillning ushbu nutqini o‘qib chiqishdan kelib chiqadiki, “uning Yevropasi” - atrofida mayda davlatlar to‘plami aylanadigan katta davlatlar yig‘indisi bo‘lmasligi kerak edi.

Ushbu nutqning eng qiziq jihatlaridan biri shundaki, unda XVIII-asrdan beri Britaniya diplomatiyasi uchun juda qadrli bo‘lgan “muvozanat“ so‘zi biror marta uchramaydi. Shunday qilib, u kelajakdagi Yevropa Qo‘shma Shtatlarida yagona davlatning moddiy kuchi bundan buyon ahamiyatsiz bo‘lib qolishini va kichik davlatlar ham umumiy ishga o‘z hissalarini qo‘shishda teng bo‘lishi kerakligini ta’kidlaydi. Cherchill, shuningdek, ba’zi Yevropa davlatlari ittifoq tuzishni xohlamasliklarini yoki bunga qodir emasliklarini bilar edi, ammo bu ittifoq tuzishni rejalashtirganlarni guruhlash va muvofiqlashtirish uchun hech qanday to‘siq bo‘lmadi.

Cherchill Fransiya va Germaniyani birgalikda ishlashga chaqirdi, lekin o‘z nutqining so‘ngida Buyuk Britaniya, AQSh va hatto SSSRni yangi Yevropaning do‘stlari va tarafdorlari sifatida ko‘rsatdi. Aynan mana shundan ingliz siyosatchisi o‘z mamlakatini Yevropa loyihasidan chetda qolishi kerak deb hisoblagan degan xulosaga kelish mumkin. Chunki inglizlarning kelajagi qit’a Yevropasiga qaraganda dunyodagi eng katta imperiyaga ega bo‘lgan mamlakatda edi. Mustamlaka o‘tmishiga ega aloqalar, barqaror jamoalarni shakllantirish uchun yetarlicha kuchli emas.

HOZIRGI AHVOL

Garchi bu nutqda eslab o‘tmagan bo‘lsa ham, Cherchill har doim AQSh bilan transatlantik aloqani, ikki mamlakatning Ikkinchi Jahon urushidagi hal qiluvchi hamkorligi uchun ham qadrlagan. Ammo haqiqat shundaki, bu aloqaga prezidentlar Barak Obama va Donald Trampning faoliyati katta ta’sir ko‘rsatdi. Garchi izchil madaniy aloqalar mavjud bo‘lsa-da Britaniya Vashington uchun hozir shunchaki yana bir Yevropa davlati. Hozirda Amerikaning ustuvor yo‘nalishlari, ichki muammolar va Yaqin Sharq va Osiyo-Tinch okeanining geosiyosiy hududlariga alohida e’tibor berishdan iborat.

Cherchill, ehtimol, Britaniyani o‘zining Yevropa loyihasidan oldinga qo‘ygan bo‘lishi mumkin, ammo haqiqatdan ham bugungi kunda YEI bozori Britaniya savdosining o‘n foizinigina qamrab oladigan bo‘lak-bo‘lak bo‘lib tarqalib ketgan yanada kichikroq bozordir. Sobiq bosh vazir kelajakda o‘rnatilishi mumkin bo‘lgan munosabatlarga qaramasdan, Yevropa Ittifoqida Buyuk Britaniya uchun biron-bir afzallikni ko‘rmagan bo‘lsa, Syurix nutqini so‘zlamagan bo‘lar edi.

Ushbu nutqni tahlil qilib shunga amin bo‘lamizki, Cherchillning nazdida Britaniya uchun kuchli Yevropa Ittifoqi bo‘lgani ma’qul, ammo Buyuk Britaniya ishtirokisiz. Hozirgi Yevropa Ittifoqining nazdida esa, Britaniya bunda ishtirok etishi kerak. Kim haqligini esa albatta oliy hakam bo‘lgan vaqt ko‘rsatib beradi.

Nurbek Alimov,

Xalqaro munosabatlar eksperti

Manba: uza.uz


Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)

Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!

Kecha O‘zbekistonda eng issiq harorat rekordi yangilandi!

Бу хақда Ўзгидромет хабар бермоқда.

Rossiya sanksiyalar bilan tahdid qilmoqda: nishonda O‘zbekiston ham bor!

Кремль мазкур давлатларда рус тилининг мақомини пасайтирувчи қонунлар қабул қилинаётганидан норозилик билдирган

Lamin Yamal: "Butun dunyo tayyorlansin"

«Барселона» ҳужумчиси Ламин Ямал футболдаги келажаги ҳақида гапирди. Испаниялик футболчи 5 йил ичида бутун дунёни тайёрланишга чақирди.

Kecha Toshkentda rekord darajadagi issiq havo qayd etildi

2025 йил 4 июль куни Тошкент шаҳрида ҳарорат +43,5°C га етди.

Milliy terma jamoamiz darvozaboni O‘tkir Yusupovning Eron klubidagi kelajagi nima bo‘ladi?

Бу ҳақда Uzbekistan Legionaries хабар берди.

Qator davlatlar milliy o‘zlikka qaytish maqsadida nomini o‘zgartirdi

Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.

"Manchester Siti"ni tark etadigan navbatdagi futbolchi nomi aniq bo‘lib bormoqda

Бу ҳақда инсайдер Фабрицио Романо хабар бермоқда.

Dunyoda eng ko‘p millionerlar yashaydigan davlatlar e’lon qilindi

Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.

Qozog‘istonda 1 millionga yaqin sayg‘oqni otishga qaror qilishdi

Қозоғистон ҳукумати Қизил китобга киритилган, аммо эндиликда кўпайиб кетган «сайғоқлар сонини мувофиқлаштириш»га қарор қилди.

Toshkentda jazirama tufayli svetoforlar eriy boshladi (FOTO)

Ҳарорат аллақачон +52°Cга чиққани айтилмоқда.

Mahmud Muradov chexiyalik modelning qo‘lini so‘radi

Ўзбекистонлик собиқ UFC жангчиси иккинчи маротаба уйланиш арафасида.

Toshkentda andijonlik "dostavkachi" yigitni zo‘rlagan 2 nafar ayol qamaldi

31 ёшли С.А. пиццани олиб қўлига доставкачига пул тутқақазади ва уйга таклиф қилади.

Ayollarning pensiya yoshi yana 6 oyga oshirildi

Низом 1 июлдан кучга кирди

O‘zbekistonlik yana bir futbolchi "Manchester Siti"ga o‘tishi mumkin

Бу ҳақда Отабек Умаров айтиб ўтди.

Srechko Katanes: "Jahon chempionatida terma jamoadan hech nima kutmanglar"

Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.

Putin Rossiya tashqi ishlar vaziri o‘rinbosarini haydab yubordi

Тегишли фармон Россия президенти Владимир Путин имзолаган.

JCH-2026 «tarixdagi eng iflos musobaqa» bo‘lishi mumkin

Экологларга кўра, бу чемпионат атмосферага 9 млн тонна СО2 чиқариши мумкин.

"PSJ" "Real"ni yirik hisobda mag‘lub etdi va finalga yo‘l oldi (VIDEO)

Клублар ўртасидаги жаҳон чемпионати ярим финалида "ПСЖ" "Реал"га жавобсиз 4 та гол урди - 4:0.

Jaloliddin Ahmadaliyev jarimaga tortildi

Хонанда шоирнинг шеъридан рухсатсиз фойдаланган яна бир хонанда Жалолиддин Аҳмадалиев жаримага тортилди.

Kiyevda Ukraina Xavfsizlik xizmati polkovnigi o‘ldirildi

2025 йил 10 июл тонгида Киевнинг Голосеев туманида Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) полковниги ўлдирилди, деб хабар бермоқда “РБК-Украина”.

Isroil bir kechada G‘azoda 97 nafar falastinlikni o‘ldirdi

Бу ҳақда Al Masirah телеканали маълум қилди.

Tramp Putinni Moskvaga bomba tashlash bilan tahdid qilganini aytdi

АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.

BMT: G‘azoda 50 ming homilador va emizikli ayol bir necha kundan buyon ovqatsiz qolgan

БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.

Rossiya transport vazirining o‘z joniga qasd qilishi qurilishdagi korrupsiya bilan bog‘liq — OAV

Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?

G‘azoda Isroil hujumlari oqibatida 15 nafar falastinlik halok bo‘ldi

Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.

2023 yil 7 oktyabridan buyon G‘azo va G‘arbiy sohilda 17 mingdan ortiq falastinilik o‘quvchi halok bo‘ldi — Falastin ta’lim vazirligi

Фаластин Миллий маориф ва олий таълим вазирлигининг маълумотига кўра, 2023 йил 7 октябридан буён — Исроилнинг Ғазо секторига қарши ҳарбий амалиётлари бошланганидан бери — Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда 17 315 нафар ўқувчи ҳалок бўлган, яна 27 191 нафар ўқувчи яраланган.

NYT: Texasdagi suv toshqini qurbonlari soni 104 nafarga yetdi

Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.

Bugun lavozimidan ozod qilingan Rossiya transport vaziri Roman Starovoyt vafot etdi

Маълумотларга кўра, Роман Старовойт Москва яқинидаги Одинцово шаҳридаги шахсий уйида ўлик ҳолда топилган.

Isroilning G‘azoga havo hujumlari oqibatida 10 falastinlik halok bo‘ldi, ular orasida chaqaloq ham bor

Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.

Qorasaroy ko‘chasida konteyner yonib ketdi

Айтилган манзилда ёнғин навбатчиликда турган ёнғин қутқарув экипажлари томонидан зудлик билан соат 11:32 да ўчирилди.

Rossiyaning Ukrainaga navbatdagi zarbalari kamida uch kishining hayotiga zomin bo‘ldi

Украина расмийлари маълумотларига кўра, Одессада дрон зарбаси оқибатида янги қурилган бинодаги қўриқчи ҳалок бўлган

Isroil harbiylari Yamanga zarba berdi

Исроил мудофаа вазири Исраэл Кац ҳусийларга қарашли портлар ва электр станциясига ҳарбий-ҳаво кучлари томонидан ҳужум қилинганини тасдиқлади

Eronda Isroil razvedkasi bilan aloqador agent qo‘lga olindi

Бу ҳақда FARS агентлиги Ислом инқилоби қўриқчилари корпуси (IRGC) матбуот хизматининг маълумотига таяниб хабар берди.

G‘azoda o‘t ochishni to‘xtatish bo‘yicha muzokaralarning birinchi bosqichi samarasiz tugadi

Бу ҳақда Sky News Arabia телеканали "Report" хабарига таянган ҳолда маълум қилди.

Tailandda pushti temiratki kasalligi tarqalmoqda

Қайд этилишича, ушбу касаллик кўпинча болалар ва ёшларда кузатилади — бу танада «она» деб аталадиган катта доғнинг пайдо бўлиши билан бошланади

Masjid qurilishi bahonasida odamlardan pul olganlar ushlandi

Кўрилган чора-тадбирлар натижасида ушбу фуқароларнинг шахси аниқланган

Pokistonda ko‘p qavatli bino qulab tushdi, qurbonlar bor

Маҳаллий ОАВ хабарларига кўра, саккизга яқин фуқаро вайроналар остида қолган бўлиши мумкин.

Bo‘stonliqdagi adirlikda yong‘in 2 soatda qurshab olindi

Ёнғин ҳудуди кенгайишига йўл қўймаслик учун «Бурчмулла» ўрмон хўжалигидан ҳам ёнғин ўчириш ишларига ходимлар жалб қилинган.

Suriyaning Latakiya hududida kuchli o‘rmon yong‘inlari avj olmoqda — OAV

Олов тез тарқалаётгани сабабли 20 дан ортиқ шаҳар ва қишлоқлар аҳолиси эвакуация қилинди.

Britaniyada COVIDning yangi shtammi Stratus tarqalmoqda

The Independent нашри ёзишича, Буюк Британияда COVID-19'нинг янги штамми — Stratus кенг тарқалмоқда.

Британияда COVIDнинг янги штамми Stratus тарқалмоқда

The Independent нашри ёзишича, Буюк Британияда COVID-19'нинг янги штамми — Stratus кенг тарқалмоқда.

Дрон ҳужумлари туфайли Пулково ва Шереметево аэропортларида 200 дан ортиқ рейс кечиктирилди

Пулково аэропортида эса 100 дан ортиқ рейс кечиктирилган ва 30 дан ортиқ рейс бекор қилинган. Бунинг оқибатида аэропортларда йўловчилар тўпланиб қолган.

Тошкент вилоятида 7 ёшли бола ўгай отаси ва онаси томонидан калтакланди

Ҳолат юзасидан боланинг онаси маъмурий жавобгарликка тортилган.

Агробанк Андижон филиалида йирик кредит талон-тарожлиги фош этилди — собиқ раҳбар 8,5 йилга қамалди

Қизиғи шундаки, ушбу филиал раҳбари 2024 йилнинг ўзида 3 марта, 2025 йилда эса 1 марта жиноий жавобгарликка тортилган.

Римдаги портлашда жароҳатланганлар сони 45 кишига етди (видео)

Бу ҳақда Rainews24 телеканали хабар берди.

Москвада Транснефт топ-менежери Андрей Бадалов ўлик ҳолда топилди

Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади

Жанубий Кореяда жазирама оқибатида 5 киши ҳалок бўлди

Ҳукумат статистика юрита бошлаган 15 июндан буён иссиқ уришдан азият чекканлар сони 633 нафарга етди.

Исроил аскарлари Эль-Халилда ҳалок бўлган фаластинлик билан видолашув маросимини тўхтатиб қўйди

Исроил армияси Ғарб соҳилидаги Эль-Халил шаҳрида жойлашган хонадонга рейд уюштириб, ҳалок бўлган фаластинлик билан видолашув маросимига халал берди. Марҳум аввалроқ Исроил қамоқхонасидан озод этилган ва кейинроқ Ғаза секторидаги Исроил бомбардимони оқибатида ҳалок бўлган эди.

Тошкент вилоятида хотинини калтаклаб ўлдирган эркакка суд ҳукми ўқилди

Тошкент вилоятининг Оққурғон туманида турмуш ўртоғининг ўлимига сабаб бўлган эркак суд ҳукми билан узоқ муддатга қамалди.

Шавкат Мирзиёев Исроил — Фаластин зиддияти ҳақида гапирди

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 4 июль куни Хонкенди шаҳрида Иқтисодий ҳамкорлик ташкилотининг 17-саммитида иштирок этди.

Сурхондарёда кекса аёл ўз уйида ўлдириб кетилди

Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 97-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, уни фош этиш чоралари кўрилмоқда.

Чехияда ўқ-дорилар сақланадиган жой иссиқдан портлаб кетди

Ёнғинни ўчириш учун самолётлардан фойдаланган ҳолда 12 та ўт ўчириш бўлими сафарбар этилган.

Россия ҳарбий-денгиз флоти бош қўмондони ўринбосари Курскда ҳалок бўлди

Вазирликка алоқадор “Звезда” телеканалида берилган хабарда айтилишича, Гудков 2 июл куни Курск областининг чегара ҳудудларидан бирида жанговар вазифаларни бажариш чоғида ҳалок бўлган.

Икки ўзбекистонлик АҚШга ноқонуний муҳожирларни олиб киришда айбланяпти

Икки Ўзбекистон фуқароси молиявий даромад олиш мақсадида АҚШга ноқонуний муҳожирларни олиб киришда айбланмоқда.

БМТ махсус маърузачиcи: Исроил замонавий тарихдаги энг шафқатсиз геноцидлардан бирининг масъулидир

Бу ҳақда БМТнинг оккупация қилинган фаластин ҳудудларида инсон ҳуқуқлари ҳолати бўйича махсус маърузачиcи Франческа Альбанезе билдирди.

Элдор Шомуродовнинг янги жамоаси маълум. У Италиядан кетмоқда

"Рома" ҳужумчиси Элдор Шомуродов Италиянинг "Кремонезе" клубига ўтиши ҳақида хабар тарқалганди.

Москва марказида ичида ФСБ ходимлари бўлган машина портлаб кетди

Маълумотларга кўра, аёл фавқулодда хизмат ходимлари етиб келгунга қадар олов эгаллаб олган машина ичида отасини чиқариб олишга муваффақ бўлган.

"Қамчиқ" довонида юк машинаси ёнғин чиқди

Ҳозирда ёнғин сабаби ва моддий зарар миқдори аниқланмоқда.

Японияда бир ярим ҳафта ичида деярли 900 та зилзила содир бўлди

Ҳудуд қарийб икки ҳафтадан бери кучли силкинишлардан азият чекмоқда.

Инсон ҳуқуқлари ҳимоячилари яна бонг урди

Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.

Аввал ўзи ҳибсга олинди, энди компанияси мусодара қилинмоқда...

Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.

Туркияда эркак кана туфайли ўрмонга ўт қўйди

Туркияда кана туфайли 12 гектар ўрмонга ўт қўйган эркак ҳибсга олинди.

Сурхондарёда йирик ҳажмли қувур ёрилиб кетди

Дарҳол 3 та насос агрегати фаолияти тўхтатилган ва таҳлил бригадаси тезкор тадбирлар кўрган.

“Sputnik Озарбойжон” бош муҳаррири ва унинг ўринбосари тўрт ойга ҳибсга олинди

Маълумотларга кўра, Картавих ва Белоусовдан ташқари яна беш киши жиноий жавобгарликка тортилган, лекин уларнинг исми ошкор этилмаган.

Ҳиндистонда фармацевтика заводи портлади

Фавқулодда вазият вақтида заводда жами 150 киши бўлган.

Трампнинг "Катта ва гўзал" қонуни қабул қилинди. Маск ютқазди. Энди нима бўлади?

Бу ҳақда CNN телеканали хабар берди.

Зеленский Россия билан можарода Озарбайжон президентини қўллаб-қувватлади

Сиёсатчи бу хабарни ўзининг Telegram-каналида эълон қилди.

Мексикада крематорийдан 383 та жасад топилди

Бу ҳақда Чиуауа штати прокуратураси маълум қилди.

Кескинлик ортди: Маск Трампни қўллаб-қувватлаётганларга таҳдид қилди

У агар вазият у хоҳлаганидек бўлмаса, янги партия тузишини ҳам айтиб ўтди.

Исроил ОАВ: АҚШ Ғазода ўт очишни тўхтатиш учун Тел Авивга босим ўтказиши мумкин

Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.

Тескари таъсир: АҚШ ва Исроилнинг ҳужуми Эронни ядро қуроли яратишга мажбур қилиши мумкин

Бу ҳақда "The Wall Street Journal" газетаси ёзмоқда.

Дональд Трамп 14 миллиондан ортиқ инсоннинг ўлимига сабаб бўлиши мумкин

Тадқиқотга кўра, муддатидан олдин ўлиш хавфи бўлганларнинг учдан бир қисми болалардир.

Индонезияда Қозоғистон фуқаролари ўлим жазосига ҳукм қилинди

Индонезияда наркотик контрабандасида гумонланган икки Қозоғистон фуқароси ҳибсда сақланмоқда.

Ҳиндистондаги кимёвий завод портлаши оқибатида ҳалок бўлганлар сони 34 кишига етди

Бу ҳақда ANI НИ агентлиги полицияга таяниб хабар бермоқда.

Исроил уруш бошланганидан бери Ғазодаги 256 та эвакуация марказини нишонга олди

Бу ҳақда Ғазо секторидаги ҳукуматнинг медиа-офиси расмий баёнот берди.

Ғазо секторида ҳалок бўлган фаластинликлар сони 56 531 нафарга етди

Бу ҳақда Ғазодаги Фаластин соғлиқни сақлаш вазирлиги ўзининг сўнгги баёнотида маълум қилди.

Германияда украиналик аёл ва унинг чақалоғини ўлдирган 16 ёшли йигит ҳибсга олинди

Германиянинг Эссен шаҳри прокуратураси хабарига кўра, 16 ёшли украиналик йигит ҳамюрти — 32 ёшли аёл ва унинг бир ярим ёшли қизини ўлдирганини тан олди ва ҳибсга олинди.

Исроилнинг Ғазодаги ҳаво ҳужумлари юзлаб оилаларни кўчиришга мажбур қилди

Исроил ҳаво ҳужумлари Ғазо секторида юзлаб фаластинлик оилаларни ўз уйларини тарк этишга мажбур қилди. Ҳужумлар натижасида беш киши ҳалок бўлди, кўплаб аҳоли жароҳатланди.

"Қулай шартларда автомобиль": 9 фуқаро 843 нафар фуқарони умумий 50,1 млд. сўмга чув туширди

Улар ташкил қилган жамиятларга тегишли 339 дона транспорт воситалари хатланган.

Исроил армияси Ливан жанубини ўққа тутди

Исроил томони сулҳни 3000 га яқин бузган, натижада камида 213 киши ҳалок бўлган ва 508 киши жароҳат олган.