Turkiya Shvesiyaning NATOga kirishini qo‘llab-quvvatlamaydi, Finlyandiya vaqt o‘tishini taklif qildi.
Finlyandiya Shvesiya bilan birga NATOga a’zo bo‘lish uchun ariza berdi - Rossiya Ukrainaga bostirib kirganidan keyin. Biroq Shvesiyaning arizasi Turkiya va Vengriya tomonidan hali ma’qullanmagan. Yakshanba kuni Stokgolmda namoyishchi Qur’onni yoqib yuborgan mitingdan so‘ng Turkiya prezidenti Rajab Toyyib Erdo‘g‘an Anqara Shvesiya taklifini qo‘llab-quvvatlamasligini aytdi.
Finlyandiya tashqi ishlar vaziri Pekka Xaavisto seshanba kuni Reuters agentligiga Finlyandiya, Shvesiya va Turkiya o‘rtasida Shimoliy Sharqiy mamlakatlarning NATO harbiy ittifoqiga qo‘shilish rejalari bo‘yicha muzokaralarda bir necha haftalik tanaffus zarurligini aytdi. Turkiyadagi saylovlar tufayli vaziyat hozir «barqaror», dedi u.
«Uch tomonlama muzokaralarga qaytishimiz va hozirgi vaziyatdan keyin chang bosganida qayerda ekanligimizni ko‘rishimiz uchun taym-aut kerak, shuning uchun hozircha hech qanday xulosa chiqarilmasligi kerak», dedi tashqi ishlar vaziri.
Vazir Finlyandiya bu jarayonni Shvesiyadan oldinga siljitishdan ma’no ko‘rmasligini va muzokaralar uch tomonlama qolishi kerakligini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.