Uch kundan keyin Strategik yadroviy hujumkor qurollarni qisqartirish to‘g‘risidagi shartnomaning amal qilish muddati yakuniga yetadi, deb yozmoqda Financial Times.
Bu AQSh va Rossiya tasarrufidagi yadroviy kallaklar sonini cheklab kelgan, huquqiy jihatdan majburiy bo‘lgan so‘nggi kelishuv hisoblanadi. Uning o‘rnini bosadigan yangi shartnoma esa hozircha mavjud emas.
Nashrning yozishicha, joriy yilning 5 fevralidan keyin nafaqat miqdoriy cheklovlar, balki nazorat mexanizmlari, jumladan, o‘zaro inspeksiyalar va muntazam ma’lumot almashinuvi ham to‘xtaydi. Natijada dunyodagi eng yirik yadroviy davlatlar o‘rtasida strategik qurollar bo‘yicha amalda bo‘lgan birorta ham kelishuv qolmaydi.
Karnegi jamg‘armasining yadroviy siyosat dasturi hamraisi Jeyms Aktonning fikricha, dunyo yangi qurollanish poygasiga kirib bormoqda. Uning aytishicha, yaqin kelajakda qurollarni cheklash bo‘yicha yangi shartnoma tuzilishi ehtimoli nihoyatda past.
Mutaxassislar kelishuv muddatining tugashi yadroviy arsenallarning darhol oshishini anglatmasligini aytmoqda. Biroq, huquqiy cheklovlar va shaffoflikning yo‘qligi strategik xatolar xavfini kuchaytiradi hamda yadroviy qurollarni tarqatmaslik bo‘yicha global rejimni zaiflashtiradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Қирғизистон меҳнат муҳожирлари учун полисларни расмийлаштиришдан бош тортгани учун Россияга қарши ЕОИИ судига даъво аризаси киритди, деб хабар берди Жогорку Кенешнинг меҳнат, соғлиқни сақлаш, аёллар ва ижтимоий масалалар қўмитаси йиғилишида.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Кубада жиддий ёқилғи танқислиги кузатилмоқда ва таъминот тўлиқ тўхтаса, орол инфратузилмаси учун ҳалокатли оқибатларга олиб келиши мумкин, деб ёзади The Guardian.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.