Turkmanistondagi kasalxonalar va tez yordam stansiyalarida hamshiralar yetishmasligi kuzatilmoqda, deb yozadi Fergana News.
Qayd etilishicha, bu holat tibbiyot xodimlarining ommaviy ravishda Turkiyaga ishga ketayotgani bilan bog‘liq. Turkmanistonlik shifokorlar Turkiyada keksa insonlar, nogironligi bo‘lgan shaxslar va bolalarga qarashga ketmoqda.
Turkiyada ularning ishi uchun Turkmanistondagidan ancha yaxshi haq to‘lashadi. Xususan, Turkiyada ukol qilishni biladigan, yaralarni bog‘lay oladigan diplomli hamshira oyiga yeb-ichishi hamda yashash xarajatlaridan tashqari 550 dollardan 800 dollargacha pul ishlab topishi mumkin. Ularga haq to‘lanishi tajriba va tavsiyalarga bog‘liq.
Mari viloyatining Ioleten tumanida hamshiralar bir yarim stavkada ishlamoqda.
Ba’zida sanitar xodimlar ham hamshiralik qiladi. Bundan bir necha yillar oldin hamshiralarni 0,5-0,75 stavkaga ishga olishardi.
Tibbiy xodimlarning yetishmasligi boshqa muammolarni ham keltirib chiqarmoqda. Avvallari hamshiralar ota-onalarni emlash zarurati haqida ogohlantirib kelgan, ularning hisobini yuritgan. Hozir esa aholi o‘rtasida emlash madaniyati past darajada.
Turkmanistonda 2014 yildagi inqirozdan keyin mamlakatda mehnat muhojirlari soni keskin ortdi. Mamlakat fuqarolari uchun Turkiya eng ko‘p ishga ketilayotgan mamlakat bo‘ldi. Chunki turkmanistonliklar ushbu mamlakatda 30 kun vizasiz yashashi mumkin. Turkiyada Turkmanistondan minglab mehnat muhojirlari yashaydi va ishlaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.