Birlashgan Arab Amirliklari axborot agentligi – WAM “Toshkent” Respublika fond birjasi (RFB) Abu-Dabi qimmatli qog‘ozlar birjasi (ADX) bilan bir qator muhim tashabbuslar bo‘yicha hamkorlik qilish uchun o‘zaro Anglashuv memorandumini imzolaganini yoritdi.
O‘zaro Anglashuv memorandumi shartlariga ko‘ra, ADX va RFB elektron savdo va savdodan keyingi tizimlarni takomillashtirish, zamonaviy savdo usullari va texnologiyalarini almashish, bozor o‘sishi va innovasiyalarnirag‘batlantirishga qaratilgan ta’lim va o‘quv dasturlarida bir-birini qo‘llab-quvvatlash uchun hamkorlik qiladi.
– “Toshkent” Respublika fond birjasi bilan imzolangan ushbu kelishuv global aloqalarni kengaytirish va turli bozorlar o‘rtasida axborot almashish borasidagi sa’y-harakatlarimizda yangi bosqich bo‘ldi, - dedi ADX Bosh ijrochi direktori Abdulloh Salim An-Nu’aymiy. – Bu hamkorlik transchegaraviy bozor samaradorligi va likvidligini oshirish bo‘yicha bizning maqsadlarimizga to‘liq mos keladigan Markaziy Osiyodagi faoliyatimizni kengaytiradi. Biz yaqin kelajakda “Tabadul” (Almashish) platformasiga RFBni qo‘shishni intiqlik bilan kutamiz. “Tabadul” a’zolari bilan birgalikda biz investorlarimizga xalqaro bozorlarga kengroq kirish va ularning portfelini kengaytirish uchun innovasion yechimlarni taqdim etishga intilamiz va shu bilan jahon bozorida o‘sishni ta’minlovchi yetakchi institut sifatidagi mavqeimizni mustahkamlaymiz.
O‘z navbatida “Toshkent” RFB Boshqaruv raisi Georgiy Paresishvili Abu-Dabi qimmatli qog‘ozlar birjasi bilan o‘zaro Anglashuv memorandumini imzolanganidan mamnun ekanini bildirib, birjalar o‘rtasidagihamkorlikni yanada rivojlantirishga yo‘l ochilishini, broker-a’zolarini o‘zaro tan olish bo‘yicha so‘z yuritdi.
Bitim ikki davlat o‘rtasidagi transchegaraviy bozor faolligini kuchaytirishi, shuningdek, BAAda ham, O‘zbekistonda ham qimmatli qog‘ozlar bozorining o‘sishiga yordam berishi mumkinligi aytilmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Бир кун аввал Россия ТИВ раҳбари Сергей Лавров Россия БМТга Донбасс, Новороссия ва Қрим халқларининг Гренландия сингари ўз-ўзини идора этиш ҳуқуқини тан олиш ҳақида сўров юборганини маълум қилганди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Туркия Республикасига расмий ташрифи доирасида мамлакатимиз Биринчи хоними Зироат Мирзиёева Туркия Биринчи хоними Эмине Эрдоған билан биргаликда “Анқара Палас” музейи билан танишди.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.