"Titanik" cho‘kib ketishidan bir necha kun oldin bortida yozilgan noyob xat Angliyada kim oshdi savdosida sotildi. Muallif amerikalik tadbirkor va yozuvchi Archibald Greysi. 1912-yil 10-aprelda yozilgan maktub kim oshdi savdosida 350 ming yevro atrofida rekord summaga sotildi.
"Bu bizga ma’lum bo‘lgan eng qimmatli xatlardan biridir", dedi Henry Aldridge & Son auksion uyi.
Birinchi toifadagi yo‘lovchi Greysi Angliyadagi do‘stiga shunday deb yozgan: "U juda chiroyli kema, lekin men u haqida o‘z fikrimni bildirgunimcha, sayohat oxirigacha kutaman".
Unda laynerning hashamati va bortdagi o‘yin-kulgi tasvirlangan. Ertasi kuni, 11 aprelda, xat Irlandiyaning Kvinstaun portidan, Atlantika okeani oldidagi oxirgi bekatdan yuborildi.
Oradan atigi uch kun o‘tib, 15-aprelga o‘tar kechasi layner aysberg bilan to‘qnashib ketdi va cho‘kib ketdi, natijada 1500 ga yaqin odam halok bo‘ldi. Greysi yo‘lovchilarga qutqaruv qayiqlariga tushishga yordam berayotgan edi, biroq u bir lahzada suvga tushib ketdi. U ag‘darilib ketgan qutqaruv qayig‘igacha suzishga muvaffaq bo‘ldi va qutqarilgunga qadar muzli suvda to‘rt soat vaqt o‘tkazdi. U omon qolgan 712 kishi orasida edi.
Qutqaruvdan so‘ng Archibald Greysi "Titanik haqidagi haqiqat" kitobini yozdi va u bessellerga aylandi. Ammo uning o‘zi ham jismonan ham, ruhiy jihatdan ham tuzalmadi: ofatdan atigi sakkiz oy o‘tgach, 1912 yil 4 dekabrda u Nyu-Yorkda diabet va hipotermiyadan kelib chiqqan asoratlardan vafot etdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.