So‘nggi kunlarda ijtimoiy tarmoqlarda, ayniqsa “Telegram” kanallarida tibbiy niqoblar qatlamlari orasida harakatlanayotgan jonzotlar, deya ta’riflangan videolavha keng tarqaldi.
Aslida ko‘pchilik O‘zbekistondagi holat deya talqin qilayotgan bu tasvirlar mart oyining ikkinchi yarmida Qozog‘istonda tarqalgan. Unda lavha muallifi tibbiy niqobni qaynoq suv solingan idish ustiga qo‘yadi va telefon orqali tasvirga oladi. Kattalashtirish jarayonida tibbiy niqobning ichki qatlamida qora rangli chuvalchangsimon narsa qimirlayotganini ko‘rish mumkin.
Bu videoda aytilganidek, tibbiy niqob qatlamlari orasida qandaydir jonzotlar, xususan kichik chuvalchanglar yashashi haqiqatga to‘g‘ri kelmaydi. Chunki biolog olimlar fikricha, har bir tirik jon hayot kechirishi uchun ma’lum muhit zarur. Tibbiy niqoblarning sintetik qatlamlari orasida chuvalchanglar yashashi uchun zarur muhit yo‘q.
Endi tasvirlardagi harakatlanayotgan narsaga kelsak, bu holat o‘rganilgan, hammasi tibbiy niqoblar qatlamlari orasiga turli boshqa matolar tolalari tushib qolgani bilan bog‘liq. Tibbiy niqoblarning o‘zi odatda spanbod, poliester va viskoza kabi kimyoviy materiallardan tayyorlanadi. Bu materiallar sovuqqa ham, issiqqa ham chidamli. Lekin ular orasiga tasodifan tushib qolgan boshqa tolalar issiq bug‘ ta’sirida harakatlanishi mumkin.
Bundan tashqari, o‘sha tolalar hosil bo‘ladigan statik zaryad yoki havo ta’sirida ham qimirlash ehtimoli bor. Demak tibbiy niqoblar orasida chuvalchanglar haqida ma’lumotlar asossiz.
Eslatib o‘tamiz, O‘zbekiston Respublikasi sog‘liqni saqlash vazirining 2020 yil 20 martdagi 114-son “Tibbiy buyumlar ro‘yxatiga o‘zgartirish kiritish to‘g‘risida”gi buyrug‘i bilan tibbiyot niqoblari tibbiy buyumlar ro‘yxatidan chiqarilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
ATTO компанияси хабар беришича, 3–4 декабрь кунлари амалга оширилган йўл ҳақи учун кечиктирилган тўловлар тизим томонидан ечиб олина бошлайди.
Сабаби техник носозликлар бўлиб, баъзи тўловлар аввалроқ ечилмай қолган. Қўрқманг! Бу хатолик эмас, фақат ўша кунларда сарфлаган ҳақиқий суммагина ечилади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Россия Украинага қарши уруш бошлаган 2022 йилнинг феврал ойида президент Владимир Путиннинг босқин режасини Кремлдаги барча мансабдорлар ҳам бир овоздан қўллаб-қувватламаган. The New York Times газетаси суриштирувлари ана шундан далолат беради.
Журналист Павел Зарубин бир ҳафта аввал Украина президенти Володимир Зеленский Купянскдаги стела фонида олинган селфини эълон қилганини айтди ва Путиндан бунга изоҳ беришини сўради.
Тергов 2025 йил 14 октябрда "фаол ва пассив коррупция, таъсирчан савдо, давлат маблағларини ўзлаштириш, одам савдоси ва ушбу жиноятлардан олинган даромадларни легаллаштириш” моддаси бўйича очилган
Ноқонуний орган савдосидан тушган маблағ гуруҳ аъзолари – сотувчилар, вербовщиклар ва уюштирувчилар орасида тақсимланади. Қора бозорда буйрак нархи Жанубий Осиёда $6 300, АҚШда $334 000гача бўлиши мумкин. Донорлар энг яхши ҳолда $1 000–$10 000 олади.
Буюк Британия Ташқи ишлар, Ҳамдўстлик ва тараққиёт масалалари вазирлиги (FCDO) 18 декабр куни санкциялар рўйхатини янгилаб, унга Ўзбекистонда рўйхатдан ўтган тўртта компания ва тадбиркор Рустам Мўминовни киритди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.