Eron o‘tgan kecha Isroildagi harbiy nishonlarga yuzdan ortiq raketa uchirdi. Bu o‘tgan hafta Bayrutda Isroil tomonidan amalga oshirilgan suiqasd hujumida «Hizbulloh» yetakchisi Hasan Nasrulloh va Eron Inqilobiy gvardiyasi korpusi qo‘mondoni Abbos Nilforushan o‘ldirilgani uchun qasos edi.
Eron o‘z raketalarining 90 foizi nishonga yetib borganini da’vo qilmoqda. Bu raqamni tasdiqlash yoki rad etish imkonsiz, chunki Isroil harbiylari zarba joylashuvi va zarar haqidagi ma’lumotlarni yashirmoqda. Biroq yerda portlashlar va raketalar tushgan joylardagi kraterlarni ko‘rsatuvchi videolar sizdirildi. Bu esa raketalarning Isroilning "Temir gumbaz" deb ataladigan mudofaa tizimi tomonidan to‘xtatilmaganini anglatadi.
Demak, “Temir gumbaz”, xuddi Isroil haqidagi boshqa narsalar kabi, qandaydir cho‘pchakka o‘xshaydi. Isroil o‘z dushmanlariga ham, fuqarolariga ham yetkazishga urinayotgan daxlsizlik aurasiga putur yetdi. Dunyoga Isroil mudofaasi faqat Falastin qarshilik kuchlari jangchilari ishlatadigan oddiy raketalarnigina qaytara olishi ma’lum bo‘ldi. Eron, agar xohlasa, Isroilga zarar yetkazish qobiliyatiga ega ekanligini yaqqol ko‘rsatib qo‘ydi.
AQSh Milliy xavfsizlik bo‘yicha maslahatchisi Jeyk Sallivanning aytishicha, AQSh Eronning o‘z zarbalari uchun "og‘ir oqibatlarga" duch kelishini ta’minlash uchun Isroil bilan hamkorlik qiladi. Bu vaziyat jiddiy tus olishi mumkinligidan darak beradi.
G‘arb rasmiylari Eronning hujumini "xavfli keskinlashuv" deb qoralashmoqda. Biroq ular G‘azodagi bir yillik dahshatli voqealar, Livanga bostirib kirish yoki Isroilning qo‘shni davlatlardagi doimiy suiqasd zarbalari kabi G‘arb tomonidan qo‘llab-quvvatlangan keskinlashuvlar haqida lom-mim deyishmayapti.
Eron hujumi haqida bema’ni va qabul qilib bo‘lmaydigan avj olish deb gapirganidan so‘ng, matbuot vakillari Davlat departamenti matbuot kotibi Metyu Millerdan Isroilning so‘nggi uch haftadagi harakatlarini keskinlashuv deb hisoblash-hisoblamasligini so‘radi. Miller kulgili tarzda Isroilning keskin harakatlarini tan olishdan bosh tortib, buning o‘rniga Isroil terrorizmga qarshi kurashish uchun "nizoni kengaytirish choralarini ko‘rdi," dedi.
Isroil Livanga bostirib kirishni boshlaganidan beri ommaviy axborot vositalarida ham xuddi shunday g‘alati so‘z o‘yinlarini ko‘ryapmiz. Ular «bosqinchilik» so‘zini ishlatmaslik uchun sarlavhalarida “reydlar”, "quruqlik hujumi," "quruqlik operasiyasi" va "Isroil Livanga kirdi" kabi iboralarni qo‘llashmoqda. Aynan shu ommaviy axborot vositalari ilgari Rossiyaning Ukrainaga bostirib kirishini "maxsus harbiy operasiya" deb atashini masxara qilgan edi.
Ha, do‘stlar: Eronning hujumlari "vaziyatni keskinlashtirmoqda"; Isroilning hujumlari esa "nizoni kengaytirmoqda". Livanning hujumlari – «terrorizm»; Isroilning hujumlari "o‘zini himoya qilish". Rossiya «bosqinchilik» qildi; Isroil "cheklangan quruqlik operasiyasi"ni boshladi. G‘azoni vayron qilish – shunchaki "7 oktyabr voqealariga javob"; 7 oktyabr voqealari esa «sababsiz» sodir bo‘lgan. Ular qilsa yomon, biznikalar qilsa yaxshi.
G‘arb imperiyasi bo‘ylab ikki yuzlamachilik avj olgan, chunki g‘arb imperiyasi asli kabi emas. U o‘zini tinchlik va barqarorlik tarafdori qilib ko‘rsatadi, aslida esa urush va hukmronlikni yoqlaydi. U inson huquqlarini himoya qilayotgandek ko‘rinadi, aslida esa zulm va zo‘ravonlikni qo‘llab-quvvatlaydi. U haqiqat va adolat uchun kurashayotgandek tuyuladi, aslida esa yolg‘on va targ‘ibotni ilgari suradi.
Biz mana shunday distopiya ichida tug‘ilganmiz va u bizni tobora juda xavfli yo‘lga boshlab bormoqda. O‘zingizni undan ehtiyot saqlang, azizlar.
Ketlin Jonstoun, tahlilchi
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дональд Трамп Европа Иттифоқи ҳисобидан Украинага қўшимча Patriot ҳимоя тизимларини жўнатишни ваъда қилди ҳамда Владимир Путинни ҳужумларни кучайтиришда айблади.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.