Keyingi yillarda mamlakatimizda eksport salohiyatini oshirish borasida muhim qadamlar tashlanmoqda. Sababi eksport salohiyatini kengayishi mamlakatning iqtisodiy yuksalishi va farovonligining muhim omillaridan biridir.
Mahsulot va xizmatlarning sifati, raqobatbardoshligini oshirish ularni xorijiy xaridorlar uchun yanada jozibador qilish imkonini beradi. Bunga albatta zamonaviy texnologiyalarni takomillashtirish, sifat standartlarini yaxshilash, brend va marketing strategiyalarini ishlab chiqish kiradi. Eksport geografiyasini kengaytirish mavjud xavflarni diversifikasiya qilish va eksport hajmini oshirishga yordam beradi.
Yurtimizda barcha sohalarda amalga oshirilayotgan islohotlar kabi respublikamizning eksport salohiyatini oshirish, eksportchi korxonalarni moliyaviy qo‘llab-quvvatlashni yanada kuchaytirish, milliy mahsulotlarning tashqi bozorlardagi raqobatbardoshligini mustahkamlash va valyuta tushumlarini ko‘paytirishga qaratilgan ulkan ishlar qilindi.
O‘zbekiston 2030 yilda tovar va xizmatlar eksportini 45 mlrd AQSh dollariga yetkazish maqsadi qo‘yilgan bo‘lib, ushbu ko‘rsatkichga erishish uchun keyingi 5 yilda amalga oshiriladigan aniq vazifalar belgilab olindi. Jumladan, eksportchi korxonalar soni 6,5 mingtadan 15 mingtaga yetkazilib, aylanma mablag‘lar uchun 600 dan ortiq korxonaga Eksportni qo‘llab-quvvatlash jamg‘armasidan qulay shartlarda mablag‘lar ajratiladi. “GSP+” va boshqa tizimlardan foydalangan holda tayyor va yarim tayyor mahsulotlar eksporti 3,3 barobarga ko‘paytiriladi.
Xususan, “GSP+” tizimi doirasida Yevropa davlatlariga to‘qimachilik mahsulotlari eksport hajmlarini 1,7 mlrd AQSh dollar, qurilish materiallari eksport hajmi 170 mln, elektrotexnika sanoati mahsulotlarining eksport hajmi 150 mln, charm-poyabzal sanoati mahsulotlari eksporti 165 mln, qishloq xo‘jaligi mahsulotlari eksporti 165 mln va farmasevtika mahsulotlar eksporti 17 mln AQSh dollariga yetkaziladi.
Shuningdek, xalqaro standartlar joriy qilingan korxonalar soni 10 barobarga oshirilib, ularning soni 5 mingtaga yetkaziladi. Tarmoqlar va sohalarda esa 2030 yilga borib xalqaro standartlar joriy qilingan korxonalar soni to‘qimachilikda 700, qurilishda 1 400, qishloq xo‘jaligi va oziq-ovqat sohasida 1 475, charm-poyabzal sohasida 425 taga va elektrotexnika sohasida 600 taga oshadi.
Xorijiy brend mahsulotlari ishlab chiqaruvchilari bilan “autsorsing” va “franchayzing” asosida hududlarda ishlab chiqarishni yo‘lga qo‘yish choralari ko‘riladi. Bunda, Biznes-forumlar, uchrashuvlar va “V2V” formatida muzokaralar o‘tkazish uchun mamlakatlar kesimida to‘qimachilik mahsulotlarining yetakchi xalqaro brendlari ro‘yxati shakllantiriladi.
Shu bilan birga, yetakchi brendlar jalb qilinib, ular bilan shartnomalar tuzish orqali xalqaro yetakchi konsalting tashkilotlari jalb qilinadi. Xalqaro moliya korporasiyasi (AQSh), Voston Sonsulting Group (AQSh), Deloitte (Buyuk Britaniya), MsKinseu & Somranu (AQSh), KRMG (Niderlandiya), PwC (Price Water House Coopers) (Buyuk Britaniya), Vain & Komraniua (AQSh), Oliver Wuman (AQSh) shular jumlasidan.
Umuman olganda, eksport hajmi va mahsulot turlarini ko‘paytirish mamlakatimiz daromadining oshishiga xizmat qiladi. Bu, o‘z navbatida, fuqarolarning turmush darajasini oshirish, iqtisodiyotning boshqa tarmoqlariga sarmoya jalb etish va ijtimoiy dasturlarni moliyalashtirish imkonini beradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Жумладан, икки нафар ходим иш жараёнида эҳтиётсизлик қилиб, металл нарвонни «Анзур» фидерининг ҳаво электр узатиш тармоғига теккизган. Оқибатда уларни ток урган.
Ёсир Абу-Шабоб раҳбарлигидаги гуруҳ ҲАМАСдан мустақил анклавни шакллантирмоқда. Исроил уни қўллаб-қувватламоқда, аҳоли эса хавфсизлик излаб шу ҳудудга кўчмоқда.
"Ўзэнергоинспекция" Андижон вилоят ҳудудий бошқармаси томонидан энергетика объектларида олиб борилаётган таъмирлаш ишларида инсон ҳаёти учун хавф туғдириши мумкин бўлган ҳолатлар ўрганилмоқда.
Сешанба куни Австриядаги ўрта мактабга уюштирилган ҳужум оқибатида 10 киши, жумладан ҳужумни уюштирган одамнинг ўзи ҳам ҳалок бўлди, яна 11 киши жароҳат олди.
АҚШда миллий гвардия қўшинлари энди Техас штатига ҳам киритилди. Бу қарор Лос-Анжелесда бошланган ва бутун мамлакатга ёйилаётган норозилик намойишлари туфайли қабул қилинди.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.
24–25 июн кунлари Нидерландиянинг Ҳаага шаҳрида ўтадиган НАТО саммити учун тайёрланган лойиҳа коммюникесида Украина ҳақидаги энг муҳими — аъзолик ва катта миқдордаги ёрдам масалалари умуман тилга олинмаган.
АҚШ иммиграция назорати хизматининг маълум қилишича, Италия фуқароси бўлган Хаби Лейм апрель ойидан бери мамлакат ҳудудида визада белгиланган муддатдан ортиқ қолган.
Блоггер 30 апрель куни АҚШга кирган ва унинг визаси муддатидан ошиб кетган. 25 ёшли Италия фуқароси 6 июнь куни қўлга олинган, бироқ ўша куниёқ қўйиб юборилган: у ўз ихтиёри билан мамлакатни тарк этишга рухсат олган. Лейм ижтимоий тармоқларда воқеага изоҳ бермади.
Ғазонинг Tal ал-Султон ҳудудида гуманитар ёрдамга келган фаластинликларга қарата ўқ узилди. Бу сафар Исроил ҳарбийлари эмас, балки номаълум қуролланган маҳаллий шахслар ҳам отишмада қатнашгани гувоҳлар томонидан тасдиқланди.
Украинада катта газ захиралари борлиги анча вақтдан бери маълум. Британиянинг The Telegraph нашри мамлакатнинг сланец гази ишлаб чиқариш орқали Европа бозорида янги инқилобга олиб келиши мумкинлигини таъкидлади. Бироқ бу режалар амалда фақат уруш тугагандан кейингина амалга ошиши мумкин.
БМТнинг янги ҳисоботига кўра, глобал миқёсда туғилиш даражалари кескин пасаймоқда. Бунга асосий сабаблар сифатида ота-она бўлиш харажатларининг ортиши ва муносиб турмуш ўртоқ топишдаги муаммолар кўрсатилмоқда.
АҚШ президенти Доналд Трамп буйруғига биноан, Калифорниядаги ҳарбий базага қарашли 700 нафар денгиз пиёда аскарлари Лос Анжелесдаги намойишларга қарши ҳаракатларда миллий гвардия сафига қўшилди. Бу қарор губернатор ва шаҳар ҳокимияти розилигисиз қабул қилинди.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.