AQSh hukumati samaradorligi departamenti (DOGE) rahbari va milliarder Ilon Mask Tramp ma’muriyatining tarif siyosatiga keskin qarshi chiqdi.
The Washington Post nashrining yozishicha, tadbirkor shaxsan prezidentga yuqori tariflarni joriy etish qarorini qayta ko‘rib chiqish iltimosi bilan murojaat qilgan , biroq Oq uy rahbarini ishontirishga urinish hali muvaffaqiyatga erishmagan.
Mask ayniqsa Trampning savdo va ishlab chiqarish bo‘yicha maslahatchisi Piter Navarroni tanqid qildi, uni X ijtimoiy tarmog‘ida u "shunchaki ahmoq" va keyinchalik "Piter Retardo" deb atadi.
Bunga Navarroning Tesla o‘z butlovchi qismlarining katta qismini, jumladan, Yaponiya va Xitoydan akkumulyatorlar hamda Tayvandan elektronika sotib olishi haqidagi bayonoti sabab bo‘lgan. Mask buni "mutlaqo haqiqatga to‘g‘ri kelmaydi" deb atadi va maslahatchining gapi haqiqat emasligini ta’kidladi.
WP nashriga ko‘ra, Trampni qo‘llab-quvvatlagan ishbilarmon doiralar yangi prezidentning agressiv savdo siyosatidan hayratda qolgan. Gazeta manbalarining ta’kidlashicha, texnologiya sohasining yetakchi arboblari Oq uyga yaqin bo‘lishiga qaramay, qarorlarga ta’sir qila olmasligidan norozi.
Avvalroq, Florensiyada Lega partiyasi kongressidagi onlayn nutqida Mask Yevropa va Shimoliy Amerika o‘rtasida erkin savdo zonasi yaratilishiga umid bildirdi: “Umid qilamanki, oxir-oqibat Yevropa ham, AQSh ham tariflarni nolga tenglashtiradi”.
Biroq Tramp ma’muriyati hozirda teskari yo‘nalishda harakat qilmoqda. 9-apreldan boshlab Xitoy tovarlarining AQShga importi 104% miqdoridagi umumiy tarifga qo‘yiladi. Bu haqda Oq uy matbuot kotibi Kerolin Levitt xabar berdi. Uning so‘zlariga ko‘ra, amaldagi 20 foizdan tashqari yana 84 foiz Pekin harakatlariga javoban joriy qilinmoqda.
Levittning e’lonidan keyin fond bozorlari pasayish bilan javob berdi. Ertalab 4 foizga o‘sgan Dow Jones sanoat indeksi nutq so‘zlangunga qadar o‘z o‘sishlarini 1 foizga tushirdi. 3.4% o‘sish bilan ochilgan S& 500 tushkun paytgacha atigi 0.6% o‘sdi. Texnologik og‘ir Nasdaq ham sekinlashdi, 3,76% dan 0,5% gacha.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ушбу таклиф Путиннинг уч йил олдин уруш бошланганидан бери берган биринчи расмий ишораси бўлиб, Россия босқинни тўхтатиш бўйича талабларидан чекиниши мумкинлигини кўрсатмоқда.
Буюк Британия ва Франция сиёсатчилари Украина ҳукумати Россияга ҳудудларни йўқотганини тан оладиган “стсенарийга очиқ”, деб ёзади Американинг The Wall Street Journal газетаси манбага таяниб.
Газетанинг бир нечта манбаларига таяниб ёзишича, 23 апрел куни Лондонда бўлиб ўтадиган музокараларда Украина ва Европа делегациялари Қўшма Штатларнинг Қримни Россияга тегишли деб тан олиш ва фронт чизиғини ҳозирги ҳолатида музлатиб қўйиш таклифи билан юзлашади.
Мессенжер асосчисининг ўз каналида ёзишича, Telegram фақат жиноят содир этганликда гумон қилинаётган шахсларга оид IP-манзиллар ва телефон рақамларини ошкор қилган, бироқ шахсий ёзишмаларни эмас. Шаҳсий ёзишмалар ҳеч кимга ва ҳеч қачон ошкор этилмаган.
Хитой ноядровий водород бомбасини синовдан муваффақиятли ўтказди. Бу ҳақда South China Morning Post ўтган ойда эълон қилинган тадқиқотга асосланиб хабар берди.
Янги сунъий йўлдош тасвирлари илк бор Хитой ва Жанубий Корея оралиғидаги Сариқ денгизда икки мамлакат ўртасидаги муносабатларни кескинлаштирган улкан пўлат иншоотни аниқлади.
Эрон қуролли кучлари Армия куни муносабати билан парад ўтказиб, миллий камуфляждаги Россиянинг С-300 зенит-ракета комплекслари ҳамда ўзи ишлаб чиқарган замонавий ракета тизимларини намойиш этди.
Демократик партия, “Беш юлдуз ҳаракати” ва “Яшиллар ва чап қанот альянси” каби мухолифат партиялари 1967 йил чегаралари асосида Фаластинни расман тан олишни, Исроилни қоралашни, зудлик билан ўт очишни тўхтатишни ва Тель-Авивга қурол етказиб беришга эмбарго жорий этишни талаб қилмоқда.
Малдив президенти Муҳаммад Муиззу иммиграция қонунига Исроил паспортига эга бўлган шахсларнинг мамлакатга киришини тақиқловчи тузатишни ратификация қилди. Бу Исроилнинг Ғазо секторидаги ҳаракатларига норозилик сифатида қилинган.
18 март куни Исроил Ғазога ҳужумларини қайта бошлади. Ўшандан бери 500 минг фаластинлик ўз уйларини тарк этишга мажбур бўлди. Бу ҳақда БМТнинг гуманитар масалаларни мувофиқлаштириш бошқармаси маълум қилди, деб ёзади Anadolu.
Қурол юқори частотали радио тўлқинлар орқали дронларнинг ичидаги муҳим электрон қисмларни ишдан чиқаради ёки шикастлайди, бу эса уларнинг қулашига ёки носоз ишлашига олиб келади.