Berlinda qochqinlar va ularning yashash joylariga hujumlar keskin oshgan. Rasmiy ma’lumotlarga ko‘ra, 2024-yil boshidan buyon qochqinlarga 77 ta, ular yashayotgan yotoqxonalarga 8 ta hujum uyushtirilgan . Taqqoslash uchun, 2023 yilda shunga o‘xshash 32 ta hodisa qayd etilgan bo‘lib, uy-joyga hujum qilish bo‘yicha bitta ham holat kuzatilmagan.
Bularning barchasi o‘ta o‘nglar tomonidan sodir etilgan jinoyatlarning ko‘payishi va Germaniyada immigrasiya siyosatining keskinlashuvi fonida sodir bo‘lmoqda, deya aniqlik kiritadi Guardian.
Germaniya polisiyasi ma’lumotlariga ko‘ra, hujumlar natijasida 34 kishi kasalxonaga yotqizilgan: 16 ayol, 14 erkak, ikki bola va yana ikki jabrlanuvchi, ularning yoshi aniqlanmagan. 37 nafar gumondor shaxs aniqlangan, ulardan 11 nafari avvalroq huquq-tartibot idoralari xodimlari e’tiboriga tushgan. Tergov hozircha boshpanalarga qilingan hujumlarda aniq yo‘l topa olmadi.
"Bu raqamlar uyg‘onish qo‘ng‘irog‘i", dedi Berlin deputati Gian Omar. "Biz qochqinlarni himoya qilish bo‘yicha aniq dasturni, ob’ektlar xavfsizligini oshirishni, keng ko‘lamli profilaktika ishlarini va o‘ng qanot radikal zo‘ravonlikka qarshi qat’iy kurashni talab qilamiz."
Berlinda 35 000 ga yaqin ro‘yxatga olingan qochqinlar rasmiy turar joy markazlarida va yana 10 000 nafari vaqtinchalik boshpanalarda, shu jumladan sobiq Tegel va Tempelhof ayeroportlarida joylashgan bo‘lib, u yerda sharoit yomon deb tanqid qilinadi.
Yanvar va fevral oylarida yangi kelganlar soni 2024 yilga nisbatan 35 foizga qisqarib, 1761 kishini tashkil etdi. Eng ko‘p muhojirlar Vetnam, Moldova, Afg‘oniston, Turkiya va Suriyadan kelgan. Ukrainaliklarning oqimi ham kamaydi - 2611 dan 1722 kishigacha.
Federal darajada rasmiylar 2024-yilda qochqinlar boshpanalariga 218 ta siyosiy sabablarga ko‘ra hujumlarni qayd etgan, bu o‘tgan yili 167 taga ko‘p. Shu bilan birga, Germaniyada qochqinlarning o‘ziga qarshi jinoyatlarning umumiy soni 2488 tadan 1905 tagacha kamaydi. Biroq, bu raqamlar xavotirli bo‘lib qolmoqda - Germaniya qochqinlar va muhojirlarga qilingan hujumlar soni bo‘yicha butun Yevropa Ittifoqida yetakchi bo‘lib qolmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлигига Россия Федерацияси ҳудудида ўзбекистонлик меҳнат муҳожирларининг ҳуқуқлари бузилиши ҳақидаги хабарлар кўпайиб бораётгани муносабати билан Россия элчиси чақирилди.
Покистон халқи 7 майга ўтар кечаси Ҳиндистон ҳаво кучларининг кенг кўламли ҳужумини қайтаришда юқори маҳорат, ватанпарварлик ва ҳамжиҳатлик намойиш этган миллий қуролли кучларнинг "буюк ғалабаси" билан фахрланиши лозим.
Саудия Арабистони чемпионатида тўпурарлик маҳоратини намойиш қилиб келаётган “Ан-Наср” ҳужумчиси Криштиану Роналду футболдан ташқари маиший муаммоларга эътибор қаратишига тўғри келмоқда.
Украина Қуролли Кучлари Харков вилоятидаги Липси қишлоғи атрофидаги позициялари устидан назоратни қайта ўрнатди ва "Берлин" номи билан танилган ўрмон ҳудудини Россия кучларидан озод қилди.
Покистоннинг Ҳиндистонга қарши кенг кўламли уруш бошлашдан бошқа чораси қолмади. Report хабарига кўра, бу ҳақда Покистон мудофаа вазири Хаважа Муҳаммад Асиф маълум қилган.
Покистоннинг Geo TV телеканали мамлакат хавфсизлик идораларидаги манбаларига таяниб, Ҳиндистонга қарши «Банбян-ул-Марсус» («Мустаҳкам девор») номли йирик ҳарбий операция бошланганини маълум қилди.
Покистон “Банбян-ул-Марсус” (“Мустаҳкам девор”) номли йирик ҳарбий операцияни бошлади, деб хабар бермоқда Покистоннинг Geo TV телеканали хавфсизлик идораларидаги манбаларига таяниб.
Ҳиндистон ҳукумати армия бошлиғига кўнгилли захира кучларини, ҳудудий армияни Ҳиндистон Қуролли Кучларига ёрдам бериш учун чақиришга рухсат берди. Бу ҳақда PTI агентлиги хабар берди.
Ҳиндистон Покистон билан муносабатлардаги кескинлашувни хохламайди, аммо агар Исломобод томонидан ҳарбий ҳужум қилинса, жуда қаттиқ жавоб беришини билдирди.
Маълумотларга кўра, у бир неча соат олдин қўлга олинган ва ҳозирда полиция ҳибсхонасида. Қайд этилишича, Лилит Агекянга адвокати ва онаси билан учрашишга рухсат берилмаган.
Маълумотларга кўра, у бир неча соат олдин қўлга олинган ва ҳозирда полиция ҳибсхонасида. Қайд этилишича, Лилит Агекянга адвокати ва онаси билан учрашишга рухсат берилмаган.
Расмийлар ислоҳотни 2026 йил 1 январдан бошлашни режалаштирмоқда, гарчи аввалги ҳукумат комиссияси бундай ўзгаришлар маҳкумларнинг реабилитациясига хавф туғдириши ва ҳар йили 7 миллиард Швеция крони (тахминан 650 миллион доллар)гача қўшимча харажатларга олиб келиши мумкинлиги ҳақида огоҳлантирса ҳам.
Европа Иттифоқи АҚШ президенти Дональд Трампнинг тариф сиёсатини жавобсиз қолдирмаслик учун АҚШ маҳсулотларига янги бож солиқлари жорий этилиши мумкин бўлган товарлар рўйхатини тузди. Бу ҳақда Politico нашри хабар берди.
Наманганда адвокат Б.Болтаевга нисбатан ички ишлар ходими томонидан таҳдид ва босим бўлгани ижтимоий тармоқларда муҳокама марказига айланди, деб ёзмоқда инсон ҳуқуқлари "Эзгулик" жамиятидан З.Мирзахмедов.
Маълум қилинишича, оҳангаронлик 20 ёшли йигит ҳудудий ички ишлар бўлимига мурожаат қилиб, Telegram орқали аккаунт сотиб олиш мақсадида номаълум шахснинг банк картасига 9 млн сўм пул ўтказганини айтган.
Америкалик собиқ разведка ходими Скотт Риттер Х ижтимоий тармоғида АҚШ президенти Доналд Трампни Россияга ҳасад қилишда ва мамлакат Ғалаба кунини нишонлашга эътибор қаратаётганликда айблади.
АҚШ 2025 йил май ойида энг янги Б61-13 термоядровий бомбасининг биринчи намуналарини чиқаришни кутмоқда, деди Энергетика департаменти қошидаги Миллий ядро хавфсизлиги бошқармаси директори вазифасини бажарувчи Тереза Роббинс, унинг сўзларидан иқтибос келтирмоқда РИА Новости .
Сурия ва Исроил Бирлашган Араб Амирликлари (БАА) томонидан ташкил этилган алоқа канали ёрдамида билвосита музокаралар олиб бормоқда. Бу ҳақда манбаларга таяниб, Reuters хабар берди.