AQSh Londondagi muzokaralarda avvalroq Ukraina delegasiyasiga taqdim etilgan “tinchlik rejasi”ga Kiyevning munosabatini eshitishni istaydi — The Telegraph
Nashr manbalariga ko‘ra, ushbu reja quyidagilarni nazarda tutadi:
◾️ Hozirgi front chizig‘ida zudlik bilan o‘t ochishni to‘xtatiladi;
◾️ Ukraina va Rossiya o‘rtasida to‘g‘ridan-to‘g‘ri muzokaralar boshlanadi;
◾️ Ukrainaning NATO'ga a’zo bo‘lish rejasidan voz kechishi kerak, Yevropa Ittifoqiga a’zo bo‘lishiga ruxsat beriladi;
◾️ AQSh Qrimning Rossiyaga tegishliligini de-yure tan oladi. Shuningdek, Rossiyaning Ukrainadan bosib olingan boshqa hududlari ustidan nazoratini de-fakto tan oladi;
◾️ Rossiya Xerson viloyatidagi “ikki kichik hudud”dan qo‘shinlarini olib chiqishi kerak, Ukraina esa Dnepr daryosining quyi oqimi bo‘ylab kemalarining erkin harakatlanishi huquqini oladi;
◾️ AQSh Zaporoje AESi ustidan nazorat o‘rnatadi. AESda ishlab chiqarilgan elektr energiyasi ham Ukrainaga, ham Rossiya nazoratidagi hududlarga yetkazib beriladi;
◾️ Qo‘shma Shtatlar va Ukraina o‘rtasida foydali qazilmalarni qazib olish bo‘yicha bitim imzolanadi;
◾️ Qo‘shma Shtatlar tomonidan 2014 yildan beri Rossiyaga nisbatan qo‘llanilgan barcha sanksiyalarni bekor qilinadi.
Shu bilan birga, bu reja AQSh tomonidan na Ukraina, na urushdan so‘ng kiritilishi mumkin bo‘lgan Yevropa kontingenti uchun xavfsizlik kafolatlarini o‘z ichiga olmaydi. Nashrning eslatishicha, avvalroq Buyuk Britaniya bosh vaziri AQSh tomonidan himoya kafolatlarisiz Ukrainaga tinchlikparvar kuchlarni kiritishga qarshi chiqqan edi.
"Bu reja Ukraina uchun og‘riqli murosa bo‘ladi, chunki u o‘z hududlarining bir qismini yo‘qotadi, ammo Qo‘shma Shtatlardan aniq xavfsizlik kafolatlarini olmaydi. Shu bilan birga, Putin hatto rejada nazarda tutilgan kichik hududiy yon berishlarga ham rozi bo‘lishi dargumon", deb yozadi The Telegraph.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Покистон халқи 7 майга ўтар кечаси Ҳиндистон ҳаво кучларининг кенг кўламли ҳужумини қайтаришда юқори маҳорат, ватанпарварлик ва ҳамжиҳатлик намойиш этган миллий қуролли кучларнинг "буюк ғалабаси" билан фахрланиши лозим.
Саудия Арабистони чемпионатида тўпурарлик маҳоратини намойиш қилиб келаётган “Ан-Наср” ҳужумчиси Криштиану Роналду футболдан ташқари маиший муаммоларга эътибор қаратишига тўғри келмоқда.
Россия Федерацияси президентининг матбуот котиби Дмитрий Песков Россия раҳбари томонидан таклиф этилган ва 8 майдан 10 майгача амал қилган уч кунлик "ярашув" муддати тугаганини тасдиқлади.
Украина расмийларининг "аввал 30 кунлик сулҳ эълон қилиш, кейин музокараларни бошлаш" ҳақидаги баёнотларига қарамай, Москва 15 майда Истанбулда музокаралар ўтказишни устувор деб ҳисоблашда давом этмоқда.
Янги Рим папаси Лео XIV учун Украина понтифик этиб сайланишидан олдин "ҳар доим устувор бўлган" , деди Рим-католик черковининг Киэв-Житомир епархияси епископи Виталий Кривитский Обозревателга берган интервьюсида .
“Репорт” нинг хабар беришича , бу ҳақда Фаластин мухторияти раҳбари ва Фаластин президенти Маҳмуд Аббос Россия етакчиси Владимир Путин билан учрашувда “Россия-24” телеканали орқали маълум қилган.
Покистоннинг Ҳиндистонга қарши кенг кўламли уруш бошлашдан бошқа чораси қолмади. Report хабарига кўра, бу ҳақда Покистон мудофаа вазири Хаважа Муҳаммад Асиф маълум қилган.
Покистоннинг Ҳиндистонга қарши кенг кўламли уруш бошлашдан бошқа чораси қолмади. Report хабарига кўра, бу ҳақда Покистон мудофаа вазири Хаважа Муҳаммад Асиф маълум қилган.
Покистоннинг Geo TV телеканали мамлакат хавфсизлик идораларидаги манбаларига таяниб, Ҳиндистонга қарши «Банбян-ул-Марсус» («Мустаҳкам девор») номли йирик ҳарбий операция бошланганини маълум қилди.
Покистон “Банбян-ул-Марсус” (“Мустаҳкам девор”) номли йирик ҳарбий операцияни бошлади, деб хабар бермоқда Покистоннинг Geo TV телеканали хавфсизлик идораларидаги манбаларига таяниб.
Ҳиндистон ҳукумати армия бошлиғига кўнгилли захира кучларини, ҳудудий армияни Ҳиндистон Қуролли Кучларига ёрдам бериш учун чақиришга рухсат берди. Бу ҳақда PTI агентлиги хабар берди.
Ҳиндистон Покистон билан муносабатлардаги кескинлашувни хохламайди, аммо агар Исломобод томонидан ҳарбий ҳужум қилинса, жуда қаттиқ жавоб беришини билдирди.