Rossiya prezidenti Vladimir Putin Ukrainadagi hozirgi front chizig‘ida harbiy harakatlarni to‘xtatishni taklif qildi. Bu haqda Financial Times gazetasi uchta ishonchli manbaga asoslanib xabar berdi.
Gazeta manbalarining aytishicha, o‘tgan hafta Putin AQSh prezidentining maxsus vakili Stiv Vitkoffga Rossiya Ukrainaning to‘rt viloyatining bosib olinmagan hududlariga bo‘lgan "da’volaridan" voz kechishi mumkinligini ma’lum qilgan.
"Ushbu taklif Putinning uch yil oldin urush boshlanganidan beri bergan birinchi rasmiy ishorasi bo‘lib, Rossiya bosqinni to‘xtatish bo‘yicha talablaridan chekinishi mumkinligini ko‘rsatmoqda," deya ta’kidlaydi nashr.
Shu bilan birga, Financial Times bilan suhbatlashgan Yevropa amaldorlari Putin AQShga nisbatan aniq yon berishdan foydalanib, Trampni Rossiyaning boshqa talablarini qabul qilishga va ularni Ukrainaga majburlashga - masalan, Qrim qo‘shib olinishini tan olish va NATOga a’zo bo‘lishni taqiqlashga undashi mumkinligidan xavotirda ekanliklarini bildirmoqda.
"Hozirda Kiyevga katta bosim o‘tkazilmoqda. Bu bosimning maqsadi Kiyevni yon berishga majburlash va Trampga g‘alaba qozonganini e’lon qilish imkoniyatini yaratishdir," - dedi FT suhbatdoshlaridan biri.
OAV avvalroq xabar berganidek, AQSh 23 aprel kuni Londonda bo‘lib o‘tadigan muzokaralarda Rossiya-Ukraina urushida o‘t ochishni to‘xtatish bo‘yicha qadamlarni muhokama qilish jarayonida o‘z taklifini taqdim etadi. Bu taklif doirasida Vashington tomonidan Qrimni Rossiyaga tegishli deb tan olinishi va tinchlik kelishuvi doirasida front chizig‘ini muzlatish masalalari ko‘rib chiqiladi.
Ukraina rahbari Vladimir Zelenskiy Kiyevga bunday takliflar rasman kelmaganini ta’kidladi.
Shu bilan birga, AQSh prezidenti Donald Tramp bir kun oldin e’lon qilishicha, shu hafta u Ukrainadagi urush bo‘yicha o‘zi taklif etgan "tinchlik rejasi"ning mazmunini oshkor qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.