Kreml milliy neftni sotib oluvchi Rossiya kompaniyalariga uning narxini cheklashda ishtirok etgan har qanday davlatlar bilan biznes yuritishni taqiqlovchi prezident farmonini tayyorlamoqda.
Bloomberg xabariga ko‘ra, farmon bilan Rossiya nefti yoki neft mahsulotlari uchun belgilangan narxlarni shartnomada ko‘rsatish, shuningdek, cheklovlarni qabul qiladigan har qanday mamlakatga neft sotish taqiqlanadi.
Narxlarni cheklash yoki Kremlning bunga javoban qarori neft savdolariga qanday ta’sir qilishi aniq emas, deyiladi xabarda.
Buning sababi shuki, ushbu cheklov tarafdorlari allaqachon Rossiya neftini sotib olishdan tiyilmoqda. Bu siyosat aslida Hindiston kabi boshqa yirik iste’molchilarga qaratilgan bo‘lib, agar ular Rossiya nefti uchun belgilangan narxdan ko‘proq to‘lasa, sug‘urta va boshqa yetkazib berish xizmatlaridan foydalana olmaydi.
Rossiya prezidenti Vladimir Putin neft narxini cheklash siyosatiga qo‘shilganlarga neftni sotmasligini bir necha bor ta’kidlagan.
AQSh va uning ittifoqchilari Rossiya nefti narxini bir barrel uchun 40 dollardan 60 dollargacha cheklamoqchi.
2022 yil 23 noyabrida Yevropa Ittifoqi Rossiya neftining bir barreliga 65 dan 70 dollargacha bo‘lgan narx chegarasini taklif qildi. Ammo 24 noyabrda Bryusselda bo‘lib o‘tgan yig‘ilishda Yevropa Ittifoqi davlatlari Rossiya neftining maksimal narxi bo‘yicha kelishuvga erisha olmadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.