Xalqaro strategik tadqiqotlar instituti (IISS) ekspertlari buning uchun Rossiya armiyasiga yangi chaqiriluvchilar yetishmayotganini bildirdi.
Londonda joylashgan institut har yili dunyo davlatlari qurolli kuchlari taqqoslanadigan Military Balance hisobotini taqdim etadi.
Mazkur hisobotga ko‘ra, o‘tgan yili Rossiyaning mudofaa xarajatlari biroz oshib, YAIMning 7,3 foizigacha yetgan. IISS bu Rossiyada iqtisodiy vaziyat tobora murakkablashayotganini aks ettirishini qayd etib, holatni iqtisodiy o‘sishning yo‘qligi, davlat byudjeti taqchilligi ortayotgani, xomashyo eksportidan tushadigan daromadlar qisqarayotgani bilan izohlagan. Butun o‘tgan yil davomida Rossiya, juda katta yo‘qotishlarga qaramay, Ukrainaning 1 foizidan kam hududini egallashga muvaffaq bo‘lgan.
Ma’lum qilinishicha, Yevropadagi NATO davlatlari ham so‘nggi uch yil ichida qurollanish xarajatlarini deyarli ikki barobarga oshirgan. Germaniya bu ko‘rsatkich bo‘yicha 2024 yildan boshlab to‘rtinchi o‘ringa chiqdi. Mamlakatning harbiy xarajatlari ilk bor 100 mlrd yevrodan oshdi.
Dunyo bo‘yicha mudofaa xarajatlari hajmi jihatidan dastlabki uch o‘rinni AQSh (921 mlrd dollar), Xitoy (251 mlrd dollar) va Rossiya (186 mlrd dollar) egallab turibdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.