Farg‘onada onlayn kredit olib fuqarolarning 1 milliard so‘mdan ziyod pullarini firibgarlik yo‘li bilan qo‘lga kiritgan shaxsga jinoyat ishi qo‘zg‘atildi. Bu haqda viloyat IIB matbuot xizmati xabar berdi.
Ma’lum qilinishicha, u 10 dan ortiq fuqaroning 1 milliard so‘mdan ziyod pullarini kredit shaklida olib, o‘z ehtiyojlariga sarflab yuborgan. Fuqarolarning IIBga murojaatlari asosida olib borilgan tezkor tadbirlar davomida ushbu harakatni 1997 yilda Quva tumanida tug‘ilgan Muhammad Yusuf Muhammadjonov sodir etgani aniqlanib, qo‘lga olindi.
“Kredit olmoqchi edim, kredit tarixim yomonligi sababli banklar bermadi. Xizmat haqqini berasiz, degandi. Kelishdik. Ko‘rishib, haqiqatan olib berdi. 130 millionni olib, keyin yana qo‘shimcha, men olib bo‘lgandan keyin, yana nomimga kredit rasmiylashtirib olibdi”, degan jabrlanganlardan biri.
IIBga murojaat qilganlardan yana biri noma’lum shaxs tomonidan nomiga 105 million 780 ming so‘mlik ipoteka krediti rasmiylashtirib olinganini bildirgan. Holat yuzasidan Jinoyat kodeksining 168-moddasi (firibgarlik) 3-qismi bilan jinoyat ishi qo‘zg‘atilib, tezkor tadbirlarga kirishilgan. Viloyat Ichki ishlar boshqarmasi axborot texnologiyalari sohasidagi jinoyatlarga qarshi kurashish boshqarmasi xodimlari tomonidan ko‘rilgan tezkor tadbirlar natijasida yuqorida nomi keltirilgan shaxs ushbu jinoyatga aloqadorlikda gumon qilinib, ushlangan.
“Bank xodimi emasman. Faqat o‘sha fuqaro mening oldimga 100 million pul kerak desa, 100 million pulini olib beraman, lekin undan qolgan summalarini aytmayman o‘ziga. Qiynalgan odamlar ko‘p edi. Ko‘pidan o‘zimning maqsadim yo‘lida foydalanib qo‘ydim. Hamma aybimdan pushaymonman. Bunaqa holatlarni boshqa takrorlamayman. Kechirishingizni so‘rayman. Mendan jabr tortgan hamma insondan uzr so‘rayman”, degan u.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.