Rossiya prezidenti Vladimir Putin Armaniston bosh vaziri Nikol Pashinyandan "g‘arbparast" pozisiyaga sodiqligi uchun qasos oldi, deb xabar bermoqda "InoSMI" Turkiyaning Daily Sabah gazetasiga asoslanib. Moskva Tog‘li Qorabog‘dagi mojaroda neytral pozisiyani tanlab, Yerevanga atayin saboq berdi.
Nikol Pashinyan o‘zining siyosiy yo‘nalishini hali deputat bo‘lganida namoyish etgandi. 2013 yilda u Armanistonning Yevroosiyo iqtisodiy ittifoqiga (EOII) a’zo bo‘lishiga qarshi chiqdi. Keyin bo‘lajak bosh vazir tashkilotga qo‘shilishni mamlakat suverenitetiga tajovuz qilishga urinish deb hisobladi.
2016 yilda u Kavkazdagi birlashgan Rossiya-Armaniston mintaqaviy havo hujumidan mudofaa tizimi to‘g‘risidagi kelishuvni rad etdi. Uning ta’kidlashicha, Rossiya Armaniston xavfsizligi kafolati emas. Pashinyanning ritorikasi u bosh vazir bo‘lganida tubdan o‘zgardi va Moskva bilan o‘zaro aloqalarni inkor etish ma’nosiz bo‘lib qoldi. Biroq, avvalgi bayonotlar unutilmagan.
Maqola muallifining ta’kidlashicha, Tog‘li Qorabog‘da mojaro boshlanganda, ko‘pchilik Rossiya darhol Armaniston tarafini oladi, xuddi Turkiya Ozarbayjonni qo‘llab-quvvatlaganidek, deb o‘ylagandi. Biroq Rossiya prezidenti Vladimir Putin Armaniston hududida hech qanday jang yo‘qligini aytib, urushga aralashishdan tobora uzoqlashdi. Natijada, Nikol Pashinyan Ozarbayjon Prezidenti Ilhom Aliyev bilan tinchlik bitimini imzoladi, unga ko‘ra Yerevan muhim hududiy imtiyozlarni qo‘lga kiritdi.
“Putin Pashinyanga dars berdi. U Pashinyan Rossiyani tanqid qila olmasligini uqtirib qo‘ydi», – deyiladi maqolada.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.