Moldova Konstitusiyaviy sudi (KS) Gagauziya avtonom hududiy tuzilmasining (AHT) o‘z prokurorini tayinlash huquqini bekor qildi. Bu haqda KS sudyasi Domnika Manole ma’lum qildi.
Sud qaroriga ko‘ra, Gagauziyaning maxsus maqomi to‘g‘risidagi qonunning prokuraturaga oid qoidalari (21-modda), shuningdek, Moldova prokuraturasi to‘g‘risidagi qonunning bandlari (25-moddaning 3-bandi va 26-modda) Konstitusiyaga zid deb topildi.
Ushbu qaror bilan KS Gagauziya prokurorining bir qator vakolatlarini bekor qildi. Endi Moldova bosh prokurori muxtoriyat prokurorini tayinlashda uning hokimiyati bilan kelishishi shart emas.
Gagauziya ijroiya qo‘mitasi raisining o‘rinbosari Viktor Petrov o‘zining Telegram kanalida Moldova Konstitusiyaviy sudining Gagauziyani prokuror tayinlash vakolatidan mahrum qilish to‘g‘risidagi qarori respublika avtonomiyasining "oxirining boshlanishi" ekanligini ta’kidladi. U yana, shu tarzda butun hokimiyat tizimini buzish jarayoni boshlanganligi haqida qo‘shimcha qildi. Petrov, shuningdek, Moldova hukumati go‘yoki yagona davlat doirasidagi hamkorlik kelishuvlarini buzayotganini ta’kidladi. U shunday yozdi: "Bugun - prokuratura, ertaga - Xalq kengashi, undan keyin - Ijroiya qo‘mitasi. Maqsad oydin: muxtoriyatni mamlakatning siyosiy xaritasidan o‘chirib tashlash, uning o‘rniga faqat ko‘zbo‘yamachilik uchun bezatilgan peshlavhani qoldirish."
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Эрон БАА ва Иорданиядаги Американинг "THAAD" ракетага қарши мудофаа радарларини йўқ қилди, деб хабар бермоқда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК).
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.