Olimlar Oy sathida ilk bor yer osti g‘orini aniqlashgan. Bu haqda BBC nashri xabar berdi.
Manbada aytilishicha, aniqlangan g‘or Oy sathidan kamida 100 metr chuqurlikda joylashgan. Tadqiqotchilar bu kabi yer osti g‘orlari yer yo‘ldoshida ko‘plab bo‘lishi mumkinligini taxmin qilishmoqda.
Mutaxassislarning bir guruhi yangi g‘orni insoniyatning kelgusidagi koinot missiyalari uchun baza sifatida ko‘rmoqda. Chunki g‘or astronavtlarni kosmik radiasiya, ekstremal harorat va kosmik bulutlardan himoya qila oladi.
Oydagi sirli ob’ektni Italiyaning Trento universiteti olimlari Lorenzo Bruzzone va Leonardo Karrerlar topishgan. Ular tabiiy yo‘ldoshdagi Mare Tranquillitatis deb nomlangan qoyali tekislik hududini kuzatishgan va kosmik radar yordamida shubhali chuqurlikni aniqlashgan.
G‘or AQShning Apollon 11 missiyasi qo‘ngan hudud yaqinida joylashgan. Uning ichki qismi vulqon kuli va toshqotma ma’dandan iborat ekani taxmin qilingan.
“Bu haqiqatan ham hayajonli. Ushbu kashfiyotlarni amalga oshirganingizda va bu tasvirlarga qaraganingizda, siz insoniyat tarixida buni ko‘rgan birinchi odam ekanligingizni tushunishingiz bu juda ajoyib hissiyot”, — dedi professor Karrer.
Tadqiqotchilar insoniyat keyingi 20-30 yillar davomida Oyda topilgan g‘orlardan foydalanishi mumkinligini bildirgan. G‘arb hukumatlarida esa allaqachon kosmik stansiya qurish rejasi mavjud.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.