JSST ma’lumotlariga ko‘ra, sayyoramizda har 3 soniyada bir kishi Alsgeymer kasalligiga chalinadi. Hozir Yer yuzida 50 milliondan ortiq odam ushbu xastalikdan aziyat chekmoqda. Biroq 2030 yilga borib bu ko‘rsatkich 65 million nafardan oshishi mumkin.
Alsgeymer ko‘proq keksa yoshli insonlarda asta-sekin xotira susayishi, bosh miya faoliyati buzilib, aqliy qobiliyat pasaya borishi bilan namoyon bo‘ladi. Hozir dunyoda bu dardni erta bosqichda aniqlash va samarali davolash borasida izlanishlar olib borilyapti.
Yaqinda Rossiya olimlari belgiyalik va italiyalik hamkasblari bilan birgalikda Alsgeymerning davolash imkonsiz deb hisoblangan turini muolaja qilish usulini topdi.
Izlanishlar davomida olimlar inson miyasining bir qator reseptorlari faollashganda, Alsgeymer xastaligi bilan bog‘liq bo‘lgan jarayonlar teskari tomonga o‘zgarishini aniqlashga muvaffaq bo‘ldi.
Buning uchun miyadagi zarur hujayralarni faollashtirish maqsadida neyronlardagi maxsus amin reseptorlari, ya’ni aminokislotalar qoldiqlarini "uyg‘otish" kerak bo‘ladi!
Hozircha ushbu yangilik jonivorlarda muvaffaqiyati sinovdan o‘tdi. Navbatdagi bosqichda tadqiqot samaradorligi insonlarda tekshiriladi.
Yakuniy natijalar ijobiy bo‘lgach, ilmiy xulosa Alsgeymer kasalligini davolash uchun zarur bo‘lgan dori-darmonlar yaratishga yo‘naltiriladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.