Ayni damda Rossiyada o‘tayotgan futbol bayramini ko‘pchilik katta qiziqish bilan kuzatmoqda. Har kim o‘zi zo‘r deb hisoblayotgan jamoaning o‘yinini kuzatish, turli taxminlar qilish bilan band. Dunyoning 30dan oriq mamlakatidan kelgan futbol jamoalarining qay biri yakunda birinchilikni qo‘lga kiritishi borasida ayni damda yakdil bir fikrni aytish qiyin. Chunki bu yid yaqqol favorit, to‘xtatib bo‘lmaydigan kuchga ega jamoaning o‘zi yo‘q hozircha.
O‘zbek futboli mazkur chempionatga har tomonlama qulay va natijasi yoqimsiz bo‘lmagan jamoani jo‘natganidan xabaringiz bor. O‘zbekiston jamoasi bu – 90 daqiqa maydonda yugursa ham oyog‘iga bir martagina bo‘lsin to‘p tegmaydigan jamoa. O‘zbek jamoasi – bu cho‘ntagida ikkita rangdor kartochkasi va bo‘ynida o‘yinni taqqa to‘xtatishga qodir bo‘lgan hushtagi bo‘lgan jamoa. Atigi bir necha kishidan iborat bo‘lsa-da, har qanday o‘yinning taqdirini hal qilishga qodir bo‘lgan jamoa. JCH-2018 o‘yinlaridagi O‘zbekiston jamoasi – bu Ravshan Ermatov boshliq hakamlar jamoasi. Ammo hozirgi fikrlarimiz o‘zbek futboli to‘g‘risida emas. Balki futbodagi kutilmagan «o‘yinlar», amaldagi chempionlarning kutilmaganda yer tishlagani to‘g‘risida.
Rossiyada o‘tayotgan futbol bo‘yicha Jahon chempionati kutilmagan natijalari bilan ko‘pchilikning taxminlarini puchga chiqardi. Messining noaniq zarbasi, Ronalduning jamoasiga g‘alaba bera olmagan qo‘sha qo‘sha gollari va kutilmaganda amaldagi chempionning Meksikadan mag‘lubiyatga uchrashi… Eng ko‘p hayron qoldirgani, eng ko‘p alam qilgani ham aslida mana shu bo‘ldi, nazarimda.
Germaniya terma jamoasi Meksika bilan o‘yinda kutilmaganda o‘zini boshlang‘ich sinf o‘quvchilari kabi tutdi. Jamoa o‘yinchilari maydon hayajoni va tomoshabinlar yuki ta’siriga tushgani yaqqol sezildi. Germaniya – chempionatlar uchun yaratilgan o‘lkaning 11 azamat o‘yinchisiga Rossiyaning havosi ma’qul kelmadi shekilli. Yoki stadion chimlariga nimadir bo‘ldimikan… Balki, Meksikaliklarning bo‘ylari balandlik qilgandir? Bu kabi mag‘lubiyatni hashpo‘shlovchi bahonalar o‘zbek termasida tez-tez kuzatiladi. Lekin biz Germaniya haqida gaplashyapmiz. Chempionatlarning kamida chorak finaliga chiqish peshonasiga yozib qo‘yilgan jamoa to‘g‘risida.
JCh – 2018 ilk o‘yinida nemis mashinasining pand berishini ko‘pchilik kutmagan edi. Ammo, bu sodir bo‘ldi.
Statistika jihatidan Germaniya o‘yinda g‘alabaga erishdi. To‘pni o‘zida saqlab turish, zarbalar yo‘llash bo‘yicha Meksika ustidan chin ma’noda g‘alaba qozonildi. Ammo, futbolda natija muhim. Aniq yo‘llangan bittagina zarba evaziga Meksika uch ochkoni ilib ketdi. Ana shunday aniq zarbalarning yana uchtasi gol bilan tugamagani esa Germaniyaning omadi bo‘ldi. Katta hisobdagi sharmandali mag‘lubiyat nemislarning keyingi o‘yinlariga ham ta’sir ko‘rsatishi mumkin-da!
O‘zbek futbol muxlislariga, Germaniyaning qayta chempion bo‘lishini istayotgan hamyurtlarimizga ilk mag‘lubiyat fikrlarini o‘zgartirmasligini so‘ragan bo‘lardik. Nemis mashinasi hali to‘liq ishga tushgani yo‘q. Ilk mag‘lubiyatni sabab qilib ular to‘g‘risida yakuniy fikr bildirishga hali erta. Axir, uzoq yillardan buyon chempionat havosidan nafas olayotgan nemis murabbiysi jamoasining bu qadar oddiy zabt etilishiga rozi bo‘lmasligi aniq. Germaniya hali oyoqqa turadi va chempionatda hech bo‘lmaganda chorak finalgacha shahdam qadam tashlay oladi. Harxolda, shunday natijaga yaxshi gumondamiz.
Xullas, agarda futbol muxlisi bo‘lsangiz va ayni kunlarda Germaniya termasining g‘alabasiga umid qilib turgan bo‘lsangiz, sizga bitta yaxshi maslahat! Bordiyu, nemis mashinasi ishonchingizni oqlamasa, ularni yo‘lda oddiygina mayda toshlar ham to‘xtatib qolayotganidan darag‘azab bo‘lishga shoshilmang. Shunchaki, o‘zbek hakamlar jamoasiga muxlislik qilishni boshlang, tamom. Sizda asabbuzarlik ham, mag‘lubiyat alamlari ham aslo bo‘lmaydi. Olg‘a, Germaniya, yashasin, O‘zbekiston!
Manba: hordiq.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Грециядаги қаттиқ иссиқлик фонида яна бир йирик ўрмон ёнғини келиб чиқди — бу сафар Коринф шаҳри яқинида, жанубий муниципалитетдаги тоғли ҳудудда. Ҳокимият маълумотларига кўра, ёнғин тез суратда тарқалган ва маҳаллий аҳоли ўз уйларини шошилинч тарк этишга мажбур бўлган.
Ғазо секторидаги очлик хавфи борасида “Save the Children”, “Chegarasiz шифокорлар” каби йирик ташкилотлар ҳам иштирок этган 100 дан ортиқ инсонпарварлик гуруҳи қўшма баёнот билан чиқди.
Украина пойтахти Киев ва мамлакатнинг бир қатор шаҳарларида "Миллий коррупцияга қарши кураш бюроси" (НАБУ) ҳамда "Махсуслаштирилган коррупцияга қарши прокуратура" (САП) ваколатларини чекловчи қонунга қарши оммавий норозилик намойишлари бўлиб ўтди.
Истанбул Россия ва Украина ўртасида 2022 йил 24 февралда бошланган урушни тугатиш мақсадидаги тўғридан-тўғри музокаралар майдони бўлиб қолмоқда. Томонлар учинчи раундни ўтказишга ўзаро розилик берган.
Сайёра тезроқ айланмоқда, 10 июль йилнинг энг қисқа куни бўлди, у стандарт 24 соатдан 1,36 миллисонияга камроқ давом этди. Бу ҳақда DW халқаро Ер айланиш хизмати ва АҚШ ҳарбий-денгиз обсерваториясига таяниб хабар бермоқда.
Жаҳон маркетплейсларида мазкур ўйинчоқ 22 доллардан 900 долларгача сотилмоқда. Миллий маркетплейсда эса мазкур ўйинчоқларни 45 минг сўмдан топиш мумкин.
Хабарга асосан, ёнғинни ўчириш учун 5 та ёнғин-қутқарув экипажлари соат 10:57 да воқеа жойига бориб, 11:17 да ўраб олинган ва ёнғин соат 11:50 да тўлиқ ўчирилган.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.