Isroil bosh vaziri Binyamin Netanyaxu AQSh prezidenti Jo Bayden ma’muriyatiga yadroviy yoki neft ob’ektlariga emas, balki Erondagi harbiy nishonlarga zarba berishni xohlayotganini aytdi. Bu haqda The Washington Post gazetasi xabar berdi.
Uning manbalariga ko‘ra, 9 oktyabr kuni Bayden bilan telefon orqali suhbat chog‘ida Netanyaxu "maqsad sifatida Erondagi harbiy infratuzilmani tanlashni rejalashtirayotganini" ma’lum qilgan. Nashrning fikricha, bu yahudiy davlati tomonidan "keng ko‘lamli urushga yo‘l qo‘ymaslik uchun yanada cheklangan javob zarbasi" berilishi mumkinligini anglatadi.
Manbalardan biri ta’kidlashicha, Isroil o‘z javob harakatlarini "AQShdagi saylovlarga siyosiy aralashuv" deb qabul qilinmasligi uchun shunday rejalashtirmoqda. Bu esa, uning so‘zlariga ko‘ra, Netanyaxuning Isroilning keng ko‘lamli zarbasi Amerikadagi prezidentlik poygasi natijasini o‘zgartirishi mumkinligini tushunishidan dalolat beradi.
Nashr xabar berishicha, Isroilning bu rejasi Vashingtonda yengillik bilan qabul qilingan.
Netanyaxu va Bayden o‘rtasidagi so‘nggi telefon suhbati 9 oktyabr kuni bo‘lib o‘tgan. Bu ularning so‘nggi bir yarim oy ichida birinchi shaxsiy aloqasi edi. Taxminan 40 daqiqa davom etgan suhbatga AQSh prezidentligiga nomzod Kamala Xarris qo‘shilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.