O‘zbekistonda qo‘shimcha qo‘shilgan qiymat soliq stavkasi 1 oktyabrdan 20% dan 15%ga tushirildi. Bu orada joriy yil birinchi yarim yilligi natijalari bo‘yicha respublikaning tashqi qarz hajmi 13,09 mlrd AQSh dollarini yoki YAIMning 23,5% ini tashkil etdi. Bu haqda "sof.uz" yozmoqda.
“QQSning 20% dan 15% ga tushirilishi – iqtisodiyot rivojlanishi tezligini oshirish yo‘lida to‘g‘ri qaror. Soliqlarni tushirish kerak. Biroq, hozirda mamlakat diqqat-e’tibori ostida bo‘lishi kerak bo‘lgan yo‘nalish bu davlatning tashqi qarz yukidir. O‘zbekistonda, bilishimcha, suveren qarz o‘sish sur’atlari nihoyatda baland”, - deydi Rossiyalik moliyaviy tahlilchi Dmitriy Golubovskiy.
Shuning barobarida soliqlarni pasaytirishni boshlab yuborgan davlat, ekspert fikricha, noqulay vaziyatga tushib qolish hech gap emas. Chunki byudjetning katta qismi qarzlarni qaytarish bilan ovvora bo‘lib qoladi. Ushbu ma’noda, ishtahani tiygan yaxshi. Zotan, yaqin 2 yilda global resessiya kutilmoqda, deya taxmin qildi u.
Dmitriy Golubovskiyning so‘zlariga qaraganda, soliqlarni tashqi qarzni qaytarishga yetarli bo‘ladigan sur’atda yig‘ib olish talab qilinadi. U misol tariqasida Rossiya tajribasiga to‘xtalar ekan, bu yerda soliq tizimi soddalashtirilishi natijasida soliqlarni yig‘ib olish keskin o‘sganligini qayd etib o‘tdi
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.