Har bir inson o‘zining kichkina dunyosi - ya’ni yashaydigan shaxsiy uyi bo‘lishini orzu qiladi. Shu niyatda, Muzrabot tumanida yashaydigan A.T. ham oila qurib, farzandli bo‘lganidan so‘ng, yashash joyi sotib olishni rejalashtiradi.
Tuman markazidagi yangi ko‘p qavatli uylardan birini sotib olish uchun A.T. uy egasi N.T. bilan kelishib, to‘lovning bir qismini amalga oshiradi. Nihoyat, o‘z uyiga ega bo‘ldim, deb xursand bo‘lgan chog‘ida, kutilmagan hodisa yuz beradi - uyning ikkinchi "xaridori" paydo bo‘ladi.
Tekshiruvlar natijasida, N.T. bir uyni ikkita xaridorga va’da qilib, ikkalasidan ham pul olgani ma’lum bo‘ladi. Holat yuzasidan jinoyat ishi qo‘zg‘atilib, sud N.T.ga nisbatan jazo choralarini qo‘llaydi. Jabrlanuvchi A.T. foydasiga esa 70 million so‘m moddiy zarar undirilishi belgilanadi.
Biroq, ijro hujjati bo‘yicha qarzdorlik ixtiyoriy ravishda amalga oshirilmaganligi sababli, Byuroning Muzrabot tuman bo‘limi tomonidan majburiy ijro harakatlari amalga oshirildi va natijada fuqaro foydasiga 70 million so‘m to‘liq undirilishi ta’minlandi.
Fuqaro A.T. buzilgan huquqlari tiklanganidan xursand ekanligini bildirib, boshqalarni uy sotib olishda kerakli hujjatlarni tekshirib, e’tiborli bo‘lishga chaqirdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Журналистларнинг таъкидлашича, “тозалаш” кўламининг кенгаяётгани Хитойда нафақат коррупцияга, балки сиёсий садоқатга тобора кўпроқ эътибор қаратилаётганидан далолат беради.
Тезкор-қидирув тадбирлари жараёнида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар томонидан сохта киллер ишга жалб қилинган. Фуқаро унга 2,2 минг АҚШ доллари тўлашни ваъда қилган.
АҚШдаги нуфузли таҳлил маркази – CSIS (Center for Strategic and International Studies) Россия ва Украина ўртасидаги урушда ҳар икки томон кўрган йўқотишлар бўйича ҳисобот эълон қилди.
Иссиқхона фаолияти билан шуғулланадиган тадбиркорлар учун маҳсулотларни етарли ҳарорат билан таъминлаш муҳим ҳисобланади. Айниқса, қишнинг совуқ кунларида иссиқхонани иситиш кўп ҳаракат ва харажат талаб қилади. Бу борада тадбиркорлар учун энг самарали ечим — қулай ҳудуд танлашдир. Хусусан, Сурхондарё вилояти табиий иссиқ иқлими, қулай муҳит ва шарт-шароитлари билан айнан иссиқхонада маҳсулот етиштирувчилар учун жуда қулайдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, сохта гувоҳномаларни олган фуқароларнинг 455 нафари 1 305 марта йўл ҳаракати қоидаларини бузган, 9 нафари йўл транспорт ҳодисаси содир этгани оқибатда, 6 нафар фуқаро тан жароҳати олган ва 3 нафари вафот этган.
Истанбулда ўзбекистонлик Дурдона Ҳакимованинг ўлдирилиши бўйича тергов давом этмоқда. Аёлнинг жасади Шишли туманидаги чиқинди қутисидан топилган. Бу жиноят кенг жамоатчилик эътирозига сабаб бўлди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.
АҚШнинг Миграция ва божхона назорати хизмати (ICE) бюрократик хатолик туфайли 2022 йилда содир этилган ва мамлакат тарихидаги энг йириклардан бири ҳисобланган — тахминан 100 миллион долларлик қимматбаҳо буюмлар ўғирланиши ишида гумон қилинган шахсни депортация қилди.