O‘zbekiston Jahon banki va boshqa institutlar bilan birgalikda ushbu platforma ustida ishlamoqda.
Markaziy Osiyoda elektr energiyasi savdosi uchun yagona platforma yaratish rejalashtirilmoqda. Bu haqda 6 noyabr kuni Toshkentda bo‘lib o‘tayotgan Yevropa iqtisodiyoti kunlari doirasida energetika vaziri o‘rinbosari Umid Mamadaminov ma’lum qildi.
Uning so‘zlariga ko‘ra, O‘zbekiston Jahon banki va boshqa institutlar bilan birgalikda ushbu platforma ustida ishlamoqda.
"Bir necha yil ichida bizda tarmoqni muvozanatlashda yordam beradigan bozor bo‘ladi. Tojikiston va Qirg‘iziston kabi qo‘shni davlatlar muhim gidroenergetika resurslariga ega bo‘lib, bu bizning qayta tiklanadigan energiya manbalarini uzluksiz ishlab chiqarishimizga to‘liq mos keladi", — dedi u.
Energetika vaziri o‘rinbosari O‘zbekiston elektr energiyasi ishlab chiqarish sohasida salmoqli yutuqlarga erishganini, biroq hozirda mamlakatda infratuzilma sohasida investorlar uchun ulkan imkoniyatlar yaratilganini ta’kidladi.
"Infratuzilma shamol va quyosh kabi uzluksiz energiya manbalarini integrasiya qilish uchun juda muhim va ko‘plab mamlakatlar bu muammoga duch kelmoqda. Bizga kamida 5000 km elektr uzatish liniyalari, jumladan, 500 kV va 200 kV yuqori kuchlanishli liniyalar va podstansiyalar kerak", — dedi Umid Mamadaminov.
Kelgusi ikki yil ichida kamida 2000 km elektr uzatish liniyalarini qurish kerak.
"Bu yerda mexanizm yaratish uchun xalqaro moliya institutlarining yordami kerak bo‘ladi. Qonunga ko‘ra, hukumat elektr uzatish liniyalari kabi aktivlarga ega bo‘lishi kerak. Biroq boshqa mamlakatlarda muvaffaqiyatli qo‘llangan model mavjud. Xususiy kompaniyalar kelib, investisiya qilishlari mumkin, masalan, huquqlarni [boshqarishga] o‘tkazish bilan ijaraga berish yoki EPC+ orqali; ushbu sxemalarning har biri hukumatga infratuzilmani rivojlantirishga investisiyalarni jalb qilishni soddalashtirishga yordam beradi", — dedi Energetika vazirligi rahbari o‘rinbosari.
Umid Mamadaminovning ta’kidlashicha, avtomatlashtirish qayta tiklanadigan energiya manbalarini elektr tarmog‘iga integrasiyalashning asosiy muammosi hisoblanadi, chunki usiz tizimni nazorat qilib bo‘lmaydi.
"Ushbu avtomatlashtirish ilg‘or prognozlash tizimlari bilan birlashtirilishi kerak. Qachon bulut paydo bo‘lishini va quyosh generasiyasining keskin pasayishini hech qachon bilmaysiz, bu esa har qanday davlat uchun qiyinchilik tug‘diradi", — dedi u.
Yana bir jihat — zaxira quvvati. Tadqiqotlar shuni ko‘rsatadiki, qayta tiklanadigan manbalarni tarmoqqa integrasiya qilish uchun qayta tiklanadigan manbalar quvvatining kamida 80% zaxira quvvatiga ega bo‘lish kerak.
"Biz allaqachon umumiy quvvati 400 MVt dan yuqori bo‘lgan 2000 MVt dan ortiq energiya saqlash tizimlarini o‘rnatish bo‘yicha shartnomalar imzolaganmiz, chunki ularning har biri ikki davrli tarmoq. Kelgusi ikki yil ichida biz kamida 4000 MVt bazaviy quvvatga ega bo‘lamiz. Bu haqiqatan ham quyosh energiyasi ishlab chiqarishdagi tebranishlarga tezda javob berishga yordam beradi", — dedi vazir o‘rinbosari.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.