Isroil arab fuqarolariga nisbatan diskriminatsiyani kuchaytiruvchi yangi qonunlar qabul qildi. Isroilda yashovchi yahudiylarga ruxsat berilgan narsa arablarga taqiqlangan, deb yozadi Financial Times.
Eng munozarali qonunlardan biri terrorizmda ayblanganlarning oila a’zolari, agar ular bo‘lajak hujum haqida bilsa-da, hech narsa qilmagan bo‘lsa, deportatsiya qilishga ruxsat beradi. Huquq himoyachilari bu qonunni adolatsiz va nodemokratik deb ataydi.
Boshqa chora-tadbirlar, agar ularning farzandlari xavfsizlik bilan bog‘liq jinoyatlar uchun sudlangan bo‘lsa, ota-onalarni ijtimoiy nafaqalardan mahrum qilishdir.
Isroil, shuningdek, 12 yoshdan boshlab bolalarni terroristik hujumlar deb tan olingan harakatlar uchun qamoqqa yuborishga tayyor. Yahudiy fuqarolari uchun jinoiy javobgarlik faqat 16 yoshdan boshlanadi.
Saylov qonunlariga kiritilgan tuzatishlar Isroildagi arab nomzodlariga ham tahdid solmoqda. Endi ular Isroilning G‘azodagi agressiyasiga qarshi bir bayonot uchun saylovlarda ishtirok etish huquqidan mahrum qilinishi mumkin.
FT bilan suhbatlashgan huquq himoyachilari va advokatlarning fikricha, bu o‘zgarishlar faqat falastinliklarga qaratilgan va ularning yakkalanishini kuchaytiradi. Huquq himoyachilari bu kabi qonunlar tengsizlikni chuqurlashtirib, demokratiyaga putur yetkazishiga ishonchlari komil.
Arab-isroilliklar uchun yangi qonunlar mavhumlik emas, balki haqiqiy tahdiddir. O‘qituvchi Muhammad Shafamer G‘azodagi urushga qarshi ruxsat etilgan norozilik namoyishini uyushtirdi. Harakat qonuniyligiga qaramay, u hibsga olindi va tinchlikni buzishda ayblandi. Sud ayblovlarni rad etdi, ammo Shafamer ikki kun qamoqda o‘tirdi.
“Meni jinoyatchi sifatida hibsga olishdi, garchi norozilik kelishib olingan. Hozir avvalgidan ham battar”, deb ta’kidladi nashr suhbatdoshi.
Advokat Diana Buttuning qayd etishicha: Isroil hukumati noroziliklarni nafaqat qonunlar, balki jamoatchilik bosimi bilan ham bostirmoqda.
"Yahudiy fuqarolar bizga ergashishga, bizga xabar berishga, biz bilan kurashishga da’vat etiladi", dedi Buttu.
Huquq faollariga ko‘ra, 7 oktyabrdan keyin Netanyaxuga qarshi bayonotlar yoki Isroilning G‘azodagi harbiy jinoyatlari uchun jinoiy ishlar soni keskin oshgan. Ayblovlar deyarli har doim falastinliklarga qarshi qo‘yiladi. Ular 1948 yil voqealari haqidagi filmlar namoyishini taqiqlaydi va Falastin o‘ziga xosligining har qanday ifodasini tanqid qiladi.
Adalah inson huquqlari tashkiloti direktori Hasan Jabarinning aytishicha, qonunlar aniq xabar beradi: “Biz hatto ikkinchi darajali fuqarolar ham emasmiz. Biz o‘z yurtimizda begonamiz”.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
"New York Times" нашрида чоп этилган навбатдаги мақолада Ўзбекистон терма жамоасининг футбол бўйича 2026 йилги жаҳон чемпионатига муддатидан олдин йўл олганига эътибор қаратилди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Аввалроқ Туркия ҳудудида ноқонуний фаолият юритаётган яширин диний таълим муассасаларида вояга етмаган Ўзбекистон фуқароларига нисбатан жинсий зўравонлик ҳолатлари аниқланган ва бир қатор шахслар жавобгарликка тортилган.
Теҳрон Вашингтоннинг мавжуд таклифини қабул қилмаслигини маълум қилиб, Уммон орқали ўзининг «оғир ва мувозанатли» муқобил таклифини тақдим этмоқчи. Эрон, шунингдек, халқаро ҳамжамиятни Исроилни ядровий қуролсизлантиришга чақирди.
Исроил ҳарбийлари ҲАМАС қўмондони Муҳаммад Синварнинг жасади Ғазодаги Европа касалхонаси остидаги туннелдан топилганини маълум қилди. Бу ҳолат Ғазо урушида янги босқич бошланганини англатиши мумкин.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Ўзбекистон Республикаси Ташқи ишлар вазирлиги Лос-Анжелесда уч кундан бери давом этаётган намойишлар юзасидан Ўзбекистон фуқароларини огоҳликка чақирди.
1990-йилларнинг ўрталарида Корея Республикаси жадал иқтисодий ўсиш босқичида катта муаммо билан юзма-юз келди: бу — ифлосланиш эди. Шаҳарларда димиқтирувчи тутун пайдо бўлди, қишлоқ хўжалиги чиқиндилари дарёларга оқиб тушди, шаҳар ҳокимликлари эса ортиб бораётган чиқиндилар тўлқинига дуч келди.
Иккинчи жаҳон урушида Озарбайжоннинг роли жуда муҳим ва аҳамиятли эди. Озарбайжон урушнинг ҳам ҳарбий операцияларига, ҳам иқтисодий ва стратегик соҳаларига катта ҳисса қўшди. Озарбайжон халқи фронтда ҳам, орқада ҳам катта мардонавор туриб, армияга зарур ёрдам кўрсатди. Уруш бошланганда Озарбайжон аҳолиси фронтга кетишга тайёр эди.
Манбаларга кўра, воқеа 7 июнь куни диндорлар шом намозига тўпланган Карн ал-Асад қишлоғида содир бўлган. Агентлик тахминига кўра, ҳужумчи руҳий касалликдан азият чеккан бўлиши мумкин.
АҚШ президенти Доналд Трамп маъмурияти Лос Анжелес шаҳрига 2000 нафар Миллий гвардия аскарларини юборишга қарор қилди. Намойишлар янада шиддатли тус олмоқда.
Хитойда HKU5-CoV-2 деб номланган янги вирус қайд этилди. Ҳозирча у фақат кўршапалаклар орасида тарқалмоқда, бироқ штаммлардан бири инсонларга юқиши мумкинлиги аниқланган.
Германия канцлери Фридрих Мерц АҚШ Конгрессидаги айрим сенаторларни Россиянинг қайта ҳарбий қуролланиш ҳаракатларини тушунмасликда айблади. Унинг фикрича, улар Москва томонидан олиб борилаётган тайёргарлик кўламини ҳақиқий таҳдид сифатида қабул қилмаяпти.
Янги қонунга кўра, бундай ҳуқуқбузарлик учун:
▪️жисмоний шахсларга — 50 минг рублгача (8,1 млн сўм),
▪️мансабдорларга — 200 минг рублгача (32 млн сўм),
▪️компанияларга — 500 минг рублгача (81 млн сўм) жарима солинади.
Бу ҳақда “Туркменгаз” давлат концернига қарашли Табиий газ илмий-тадқиқот институти лабораторияси мудири Ирина Лурьева TESC 2025 халқаро конференциясида маълум қилди, деб хабар беради РИА Новости.