Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

1990-yillarning o‘rtalarida Koreya Respublikasi jadal iqtisodiy o‘sish bosqichida katta muammo bilan yuzma-yuz keldi: bu — ifloslanish edi. Shaharlarda dimiqtiruvchi tutun paydo bo‘ldi, qishloq xo‘jaligi chiqindilari daryolarga oqib tushdi, shahar hokimliklari esa ortib borayotgan chiqindilar to‘lqiniga duch keldi.

Shundan so‘ng mamlakat ifloslanishga qarshi keng ko‘lamli kurashni boshladi. 1997-yildan 2023-yilgacha qayta ishlash darajasi to‘rt barobar oshdi, poligonlarga yuborayotgan chiqindilar esa 70 foizdan ortiqqa kamaydi. Bu chora-tadbirlarda ayniqsa bir martalik plastik mahsulotlar — plastik ifloslanishning asosiy sabablaridan biri — bilan bog‘liq munosabat butunlay o‘zgartirildi.

Bu yil Koreya Respublikasi 5-iyun kuni nishonlanadigan Butunjahon Atrof-muhit kuni mezboni hisoblanadi. 2024-yilda ushbu kun global plastik ifloslanish inqiroziga barham berishga qaratilgan yechimlarga urg‘u beradi. Quyida esa mamlakatning plastik ifloslanishga qarshi kurashdagi tajribasi va u boshqalar uchun qanday saboqlar bo‘lishi mumkinligi aks etgan vizual ko‘rinishlar taqdim etiladi.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Koreya Respublikasining Janubiy Jeju orolida joylashgan “Zero Waste Living Lab” do‘konining vitrinasidan ekologik toza mahsulotlar namoyon bo‘lgan. Foto: UNEP

Koreya Respublikasi plastik mahsulotlar uchun mutaxassislar “aylanma iqtisodiyot” deb ataydigan tizimni yaratishga harakat qilmoqda. Bu yondashuv plastik mahsulotlarni qayta ishlashga moslab qayta loyihalash, imkoni boricha ulardan qayta foydalanish, muqobillarini topish va foydalanilgandan so‘ng qayta ishlashni o‘z ichiga oladi. Bu g‘oya mamlakatdagi ko‘plab savdo nuqtalari, jumladan, Jeju maxsus muhtor viloyatidagi “Zero Waste Living Lab” tomonidan ham qo‘llab-quvvatlanmoqda.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

“Zero Waste Living Lab” do‘konida yog‘ochdan yasalgan tish cho‘tkalari va plastik qadoqsiz ishlatiladigan shampun barlari sotiladi. Foto: UNEP

Ushbu do‘konda yog‘och tish cho‘tkalari va qattiq shakldagi shampunlar taklif etiladi — bu mahsulotlar plastmassa qadoqlarga ehtiyoj qoldirmaydi. Bu kabi do‘konlar xaridorlarga plastik ifloslanishni kamaytirishga yordam beradigan ko‘proq aylanma variantlarni taklif qilmoqda.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Seuldagi Xongik universiteti talabalari plastik dizayn bo‘yicha mashg‘ulotda ishtirok etmoqda. Foto: UNEP

Shu bilan birga, Seul shahridagi Xongik universitetida dizayn yo‘nalishidagi talabalar qayta ishlangan plastik materiallar xususiyatlarini o‘rganmoqda. Maqsad — ularni o‘z loyihalarida qayta ishlangan plastikdan foydalanishga undash va plastik mahsulotlarning umrini qanday uzaytirish haqida o‘ylashga o‘rgatishdir.

«Bu kurs ularga dizaynga mas’uliyat bilan yondashish imkonini beradi, mahsulotlarga esa faqat vaqtincha foydalaniladigan narsa sifatida emas, balki barqaror va ekologik ongli yondashuv sifatida qarashni o‘rgatadi», — deydi maktabning Metall san’ati va dizayn kafedrasi o‘qituvchisi Yunjong Choy.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Jeju orolidagi Flowermari qayta to‘ldirish do‘konida xaridorlar shaxsiy gigiyena mahsulotlarini sotib olayotganda o‘z idishlarini olib keladilar. Foto: UNEP

Jejuda ayrim bizneslar dunyo bo‘yicha plastik chiqindilarning eng katta manbai hisoblangan plastik qadoqlarning iste’molini kamaytirish maqsadida idishlardan voz kechmoqda. Shunday kompaniyalardan biri Flowermari bo‘lib, u o‘simlik asosida tayyorlanadigan shaxsiy parvarish mahsulotlarini ishlab chiqaradi. Ularning qayta to‘ldirish do‘konida mijozlardan o‘z idishlarini olib kelish so‘raladi va shu idishlarga suyuq yuvish vositalari, shampunlar va dush gellarini quyishlari mumkin.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Flowermari do‘konida xaridorlar idish yuvish vositasini plastik qadoqsiz sotib olishlari mumkin. Foto: UNEP

Kompaniya vakili Sojin Lining ta’kidlashicha, ekologik toza tarkiblardan foydalanadigan kompaniya uchun plastik qadoqdan voz kechish mutlaqo ma’qul qarordir.

«Agarda biz sog‘lom mahsulot tayyorlasak ham, agar ularni plastik butilkalarga qadoqlasak, baribir chiqindiga aylanadi. Kompaniya sifatida biz tabiatga yetkaziladigan zararni minimal darajaga tushirishga intilamiz», — deydi u.

Buning yana bir foydasi — mijozlar mahsulotlarni katta hajmda sotib olish orqali taxminan 25 foizgacha tejashlari mumkin.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Jejudagi Clean House chiqindixonasiga mahalliy aholi chiqindini tashlamoqda. Foto: UNEP

Jeju viloyatida 1 700 ta xodimsiz chiqindi qabul qilish punktlari (Clean House) tashkil etilgan bo‘lib, ularga aholi belgilangan kunlarda qayta ishlash uchun mo‘ljallangan chiqindilarini tashlashi shart. Shuningdek, 200 ta xodimli markazlar ham mavjud bo‘lib, bu yerda asosan nafaqaxo‘rlar ishlaydi va mahalliy aholiga chiqindilarni saralashda yordam berishadi. Boshlang‘ich saralash jarayoni keyingi qayta ishlashni ancha osonlashtiradi.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Clean House chiqindi qabul qilish punktlaridan ba’zilarida maxsus avtomatlar o‘rnatilgan bo‘lib, ular orqali aholi chiqindini topshirgani uchun token (ball) yig‘ishi mumkin. Foto: UNEP

Koreya Respublikasi Ekologiya vazirligi ma’lumotlariga ko‘ra, Jejuda uy xo‘jaliklaridan chiqqan plastik, qog‘oz, oziq-ovqat va boshqa turdagi chiqindilarning taxminan 66 foizi qayta ishlanadi. Bunga qiyosan, BMTning 2024 yilgi hisobotiga ko‘ra, jahon bo‘yicha qayta ishlash darajasi o‘rtacha 19 foizni tashkil etadi.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Jeju Resurslar Aylanma Markazi — viloyatdagi plastik ifloslanishini tugatishga qaratilgan ambisioz tashabbusning bir qismi hisoblanadi. Foto: UNEP

Jeju orolida zamonaviy qayta ishlash zavodi ham mavjud. Jeju Resources Circulation Center (Jeju resurslar aylanma markazi) deyarli avtomatlashtirilgan: magnitlar metallni plastikdan ajratadi, maxsus optik tuzilmalar esa yorug‘lik nurlari yordamida plastmassaning tarkibini aniqlab, turiga qarab saralash imkonini beradi.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Markaz boshqaruv xonasida xodimlar zavod ishlash jarayonini kuzatib borishadi. Foto: UNEP

Jeju rasmiylarining aytishicha, bu zavod kuniga 60 tonna plastik chiqindisini qayta ishlaydi va uning katta qismini mahalliy korxonalarga qayta sotadi. Bu daromad oqimi markazni qurish va ishlatish xarajatlarini qoplashga yordam beradi.

«Menimcha, bu inshoot nafaqat ekologik nuqtai nazardan muhim, balki iqtisodiy jihatdan ham juda qimmatlidir», — deydi Jeju viloyati Resurslar aylanma bo‘limi rahbari Ginsik Chon.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Qo‘llarda ushlab turilgan yorug‘ rangdagi plastik granulalar. Foto: UNEP

Butun Koreya bo‘ylab faoliyat yurituvchi korxonalar Jeju Resources Circulation Center kabi markazlardan kelgan qayta ishlangan plastikdan foydalanishni yo‘lga qo‘ygan.

Suratlarda: Koreya Respublikasi plastik ifloslanishiga qarshi qanday kurashmoqda?

Bu o‘qish chiroqlari — Seuldagi Lowlit Studio dizayn studiyasi tomonidan iste’moldan keyingi plastikdan tayyorlanayotgan mahsulotlardan biridir. Foto: UNEP

Masalan, Seulda joylashgan Lowlit Collective dizayn studiyasi iste’molchilar tomonidan tashlangan plastikni stollar, stullar va o‘qish chiroqlarigacha bo‘lgan turli uy jihozlarini tayyorlashda qo‘llaydi. Ko‘pgina mahsulotlar o‘n yillab xizmat qilishi uchun ishlab chiqiladi.

«Plastik — juda foydali material, muammo esa uni qanday ishlatishimizda», — deydi studiya rahbari Chxoy Jesik. — «Biz narsalarni tashlab yuborishga odatlanganmiz, ammo dizayn bu paradigmani o‘zgartira oladi. Men plastik mahsulotlarning umrini uzaytirishga, insonlar ularni saqlab, ta’mirlab, keyingi avlodga topshirishiga ishonaman».


Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)

Bo'limga tegishli qiziqarli xabarlar

Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!

O‘zbekistonlik yana bir futbolchi "Manchester Siti"ga o‘tishi mumkin

Бу ҳақда Отабек Умаров айтиб ўтди.

Eldor Shomurodov yangi jamoasining taklifini qabul qildi

Унга Туркия ва Италия клублари қизиқиш билдираётганди.

Isroil Eron bilan urush tugaganini rasman e’lon qildi

Бу ҳақда Исроил бош вазирининг идораси баёнот берди.

Yana bir o‘zbekistonlik futbolchi "Manchester Siti"ga o‘tishi kutilyapti

Бу ҳақда футбол журналисти Яҳёхўжа Улуғхўжаев хабар бермоқда.

Gvardiola: "Uning o‘ynamayotganining yagona sababi - men"

"Манчестер Сити" устози Хосеп Гвардиола жамоа ҳужумчиси Жек Грилиш нега кўп ўйин амалиётига эга бўлмай қўйгани ҳақидаги саволга жавоб берди.

Markaziy bank: dollar ko‘tarila boshladi

АҚШ доллари 45,26 сўмга ошиб, 12 456,25 сўм этиб белгиланди. Евро курси 223,82 сўмга ошди ва 14 461,71 сўм бўлди. Фунт-стерлинг 16 952,96 сўм (+342,09). Россия рубли 158,36 сўм этиб белгиланди (-0,02). Қозоғистон тенгеси 24,00 сўм бўлди (+0,28).

Eron Isroilni mag‘lubiyatga uchratganini ma’lum qildi

Бу ҳақда мамлакат Миллий хавфсизлик юқори кенгаши баёнотида келтирилган.

O‘zbekistonlik ikki legioner futbolchi klubsiz qoldi

Ўзбекистонлик футболчилар Жасур Жалолиддинов ва Бобур Абдухолиқовнинг Озарбойжондаги фаолияти якунига етди.

Xato tuzatildi: Bobir Abdixoliqov “Kelajak bunyodkori” medali bilan taqdirlandi

Президент Фармони билан бир гуруҳ ёшлар «Келажак бунёдкори» медали билан мукофотланди.

Germaniya kansleri: Isroilning “iflos ishi” haqidagi fikrimdan afsuslanmayman

Германия канцлери Фридрих Мерц Исроилнинг Эронга қарши амалиётини “Ғарбнинг ифлос иши” деб атаган баёнотидан афсусланмаслигини маълум қилди.

Mahmud Muradov chexiyalik modelning qo‘lini so‘radi

Ўзбекистонлик собиқ UFC жангчиси иккинчи маротаба уйланиш арафасида.

Dahshat! Vafot etgan 88 yoshli ayol tobutda hushiga keldi

IDNES.cz нашрининг ёзишича, унинг турмуш ўртоғи 30 май куни тез ёрдам чақириб, хотинида ҳаёт белгилари йўқлигини маълум қилган

Srechko Katanes: "Jahon chempionatida terma jamoadan hech nima kutmanglar"

Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.

Abduqodir Husanov «Barsa»ga o‘tishi mumkin — Deku uni «kelajak himoyachisi» deb biladi

Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.

O‘qituvchi ayol Islom Karimov nomidan xat yozib, hokimdan 700 ming dollar so‘ragani ma’lum bo‘ldi

Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.

Toshkentda andijonlik "dostavkachi" yigitni zo‘rlagan 2 nafar ayol qamaldi

31 ёшли С.А. пиццани олиб қўлига доставкачига пул тутқақазади ва уйга таклиф қилади.

Chilonzorda "dostavkachi" erkakni zo‘rlagan ayollar haqidagi xabarlarga Oliy sud munosabat bildirdi

Ижтимоий тармоқларда Чилонзор туманида икки нафар аёл "доставкачи" эркакни зўрлаганлиги ҳақида хабарлар тарқалди.

"MYu" va "Liverpul" klublarining sobiq yarim himoyachisi hibsga olindi

Бу ҳақда Daily Mail хабар бермоқда.

Bo‘lajak saylovlarda Zelenskiy kimdan qo‘rqmoqda?

Бу ҳақда Олий Рада депутати, давлатга хиёнатда айбланиб қамоқдаги Александр Дубинский ўзининг Телеграм-каналида ёзди

Qirg‘izistonda favqulodda holat e’lon qilindi

Офат оқибатларини бартараф этишга жами 76 киши ва 12 техника жалб этилган.

Isroil urush boshlanganidan beri G‘azodagi 256 ta evakuasiya markazini nishonga oldi

Бу ҳақда Ғазо секторидаги ҳукуматнинг медиа-офиси расмий баёнот берди.

G‘azo sektorida halok bo‘lgan falastinliklar soni 56 531 nafarga yetdi

Бу ҳақда Ғазодаги Фаластин соғлиқни сақлаш вазирлиги ўзининг сўнгги баёнотида маълум қилди.

Germaniyada ukrainalik ayol va uning chaqalog‘ini o‘ldirgan 16 yoshli yigit hibsga olindi

Германиянинг Эссен шаҳри прокуратураси хабарига кўра, 16 ёшли украиналик йигит ҳамюрти — 32 ёшли аёл ва унинг бир ярим ёшли қизини ўлдирганини тан олди ва ҳибсга олинди.

Isroilning G‘azodagi havo hujumlari yuzlab oilalarni ko‘chirishga majbur qildi

Исроил ҳаво ҳужумлари Ғазо секторида юзлаб фаластинлик оилаларни ўз уйларини тарк этишга мажбур қилди. Ҳужумлар натижасида беш киши ҳалок бўлди, кўплаб аҳоли жароҳатланди.

"Qulay shartlarda avtomobil": 9 fuqaro 843 nafar fuqaroni umumiy 50,1 mld. so‘mga chuv tushirdi

Улар ташкил қилган жамиятларга тегишли 339 дона транспорт воситалари хатланган.

Isroil armiyasi Livan janubini o‘qqa tutdi

Исроил томони сулҳни 3000 га яқин бузган, натижада камида 213 киши ҳалок бўлган ва 508 киши жароҳат олган.

Pokistondagi musson yomg‘irlari 45 kishining hayotiga zomin bo‘ldi

Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.

AQShda atrofi timsohlar bilan to‘la migrantlar markazi qurilmoqda

Бу ҳудуд ботқоқлар билан ўралган бўлиб, тимсоҳлар, питонлар ва бошқа ёввойи ҳайвонлар билан тўла.

Eron neftni qayta ishlash zavodida portlash yuz berdi

Маълумотларга кўра, авария натижасида завод яқинида қуюқ тутун пайдо бўлган.

Tanzaniyada 2ta avtobus yonib ketdi

Танга вилоятига кетаётган йўловчи автобус қарама-қарши йўналишда, яъни Самедан Мошига кетаётган микроавтобус билан тўқнашган.

Britaniyada og‘irligi 2,4 tonna kokain partiyasi musodara qilindi

Гиёҳванд моддаларнинг қиймати қарийб 100 миллион фунт стерлингга баҳоланмоқда

“Krokus”dagi terakt ijrochilari ularning tashkilotchisi Ukraina bo‘lganini tan oldi

Чегарани кесиб ўтишда ёрдам бериши керак бўлган гуруҳ Брянск вилоятида уларни кутиб турган.

"Kiyev tobora xavfli joyga aylanmoqda"

Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.

Isroil hujumlari natijasida Eronda to‘qqiz nafar jurnalist halok bo‘ldi

Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.

Isroil Eronga qarshi urushga necha yil tayyorlangani ma’lum bo‘ldi

Бу ҳақда The Times хабар бермоқда.

"Bu pastkash kim?" — Tramp CNN nashrining Eronga aloqador maqolasidan g‘azablandi

CNN нашрининг ёзишича,Трамп маъмурияти Теҳрон билан Эроннинг фуқаролик ядровий дастурини ривожлантириш учун 30 миллиард доллар ажратиш масаласини муҳокама қилган.

Tehronda Isroil tomonidan o‘ldirilgan generallar va yadro olimlari ommaviy dafn etildi

Минглаб эронликлар мамлакат пойтахти марказига чиқиб, Ислом инқилоби қўриқчилари корпуси офицерлари ва олимлар билан видолашди.

Kolumbiyada yuz bergan ko‘chki oqibatida 16 kishi halok bo‘ldi

Дастлабки маълумотларга кўра, табиий офат оқибатида 50 га яқин уй зарар кўрган. Қутқарув ишлари узлуксиз давом этмоқда.

Urganchda shoqollar yuribdimi?

Вилоят Экология бошқармаси ҳолат юзасидан муносабат билдирди.

Koreyada ruhiy nosog‘lom erkak harakatlanayotgan metroni yoqib yubordi

Натижада 22 нафар йўловчи ёнғиндан заҳарланиб, шифохонага ётқизилишига тўғри келган.

Кореяда руҳий носоғлом эркак ҳаракатланаётган метрони ёқиб юборди

Натижада 22 нафар йўловчи ёнғиндан заҳарланиб, шифохонага ётқизилишига тўғри келган.

Эрон Дональд Трампни жиддий огоҳлантирди

Эрон ташқи ишлар вазири Аббос Ароқчи АҚШ президенти ҳақида гапирди.

Хоразмда ФВВ тизимининг 2 нафар ходими пора билан ушланди

Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.

Газода Исроил ҳужумлари оқибатида ҳалок бўлганлар сони бир кунда 19 нафарга етди

Бу ҳақда тиббиёт ходимлари ва гувоҳлар маълум қилди.

Дунё бўйлаб 316 млн киши гиёҳванд моддалар истеъмол қилади — БМТ

Бирлашган Миллатлар Ташкилоти дунё бўйлаб 2023 йилда гиёҳванд моддаларни истеъмол қилувчилар сони 316 миллион кишига етганини маълум қилди.

Японияда 3 йиллик танаффусдан кейин яна ўлим жазоси амалга оширилди

Қатл этилган шахс Такахиро Шираиши бўлиб, у тўққиз кишини ўлдирган ва қисмларга бўлган.

Ҳоманаий Эрон халқини Исроил устидан қозонилган ғалаба билан табриклади

У, шунингдек, АҚШ ҳам таслим бўлганини таъкидлаган.

Эронда Исроил фойдасига жосусликда айбланган 3 киши осиб ўлдирилди

Бу ҳақда Reuters хабар берди.

Хитойда кучли сув тошқини туфайли 80 мингдан ортиқ одам эвакуация қилинди

Ҳар икки ҳудудда огоҳлантириш даражаси энг юқори даражага кўтарилди.

Ирландия Исроилга иқтисодий босим ўтказишга тайёрланмоқда

Янги қонун лойиҳаси ишғол қилинган Фаластин ҳудудларидан маҳсулот олиб киришни тақиқлайди.

Эронда Исроил фойдасига жосусликда айбланган уч киши қатл этилди

Бу ҳақда Эрон ОАВлари хабар бермоқда.

Эронга қарши кампания ҳали якунланмаган, олдинда унинг янги босқичи турибди

Биз Эроннинг ядро ва ракета дастурларини бир неча йил орқага сурдик. Аммо биз ҳушёр бўлишимиз шарт.

Тошкент аэропортида қизларни Туркияга фоҳишалик учун жўнатиш билан шуғулланган аёл ушланди

Ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 135-моддаси (одам савдоси) билан жиноят иши қўзғатилган.

Контрабанда йўли билан олиб келинган 8,2 кг наркотик моддалар тўхтатиб қолинди

Таъкидлаш лозимки, мазкур шахслар муқаддам бир неча маротаба судланган бўлишларига қарамасдан, ўз хатоларидан тўғри хулоса чиқаришмаган.

Шакарсиз ва ёғсиз қаҳва ўлим хавфини камайтиради

АҚШлик олимлар кунига 1-2 финжон қора қаҳва ичиш ҳар қандай сабабдан ўлим хавфини 14 фоизга камайтиришини аниқлади.

Днепрга ракета ҳужуми: ҳалок бўлганлар сони 8 нафарга етди, 150 дан ортиқ киши жароҳат олди

Бу ҳақда маҳаллий ҳокимиятлар хабар бермоқда.

Афтидан, келишиб олишди. Аммо ҳали аниқ эмас

Исроил кейинги зарбалардан тийилишга ваъда берди.

Исроил тинчлик келишувига қарамасдан Эронга зарба берди

Axios манбасига кўра, бугун Жо Байден Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхудан Эронга ҳужум қилмасликни сўраган. Аммо Нетаньяху фақат зарба масштабини қисқартиришга рози бўлган.

Эрон Исроилни мағлубиятга учратганини маълум қилди

Бу ҳақда мамлакат Миллий хавфсизлик юқори кенгаши баёнотида келтирилган.

ФОТОГАЛЕРЕЯ: Эроннинг бугунги ҳужуми Исроилни қай аҳволга солди?

Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.

Сенат Танзила Норбоева номидан тарқалгани айтилган хабарларни рад этди

Маълум қилинишича, бу каби хабарлар мутлақо асоссиз, ҳеч қандай ҳақиқатга тўғри келмайди.

Яқин Шарқдаги вазият қандай?

Эроннинг ядровий иншоотларига зарбалар унинг ядровий дастурини тўхтата олмайди, деди Франция мудофаа вазири Лекорну.

Эрон Қўшма Штатларнинг Қатардаги базаларига 10 та ракета ва Ироқдаги базасига 1 та ракета учирган

"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.

Эрон Ислом инқилоби қўриқчилари корпуси АҚШ базаларига ҳужум юзасидан баёнот берди

Энди "ур ва қоч" даври тугади — агар бундай ҳужумлар яна такрорланса, АҚШнинг Ғарбий Осиёдаги мавжудлиги тезроқ емирилади, дейилади баёнотда.

Эрон АҚШнинг Қатар ва Ироқдаги базаларига ракета учирди

Шунингдек, Эрон Қўшма Штатларнинг Ироқдаги АҚШ кучларига ҳам ракета зарбалари берди, деб ёзмоқда Clash Report.

Фурқат туманида маҳалла раиси ҳокимнинг ҳақорати ортидан вафот этдими?

Йиғилишда маҳалла раислари зиммасига юклатилган вазифалар ижроси юзасидан топшириқлар берилган.

Зеленскийни FPV-дрони ёки снайпер ёрдамида ўлдирмоқчи бўлишганми?

Тергов натижасига кўра, Россия томонидан ёлланган полшалик нафақахўр шахс қўлга олинган

Исроил зарбалари оқибатида Эронда тахминан 500 киши ҳалок бўлди

“Эрон ҳуқуқ ҳимоячилари” инсон ҳуқуқлари ташкилоти эса ҳалок бўлганлар сонини деярли икки баробар кўпроқ деб баҳоламоқда.

Тошкентда 11 ёшли қиз ток уриши натижасида ҳалок бўлди

Фожиа 30 май куни тахминан соат 18.00 да Миробод туманида содир бўлган.

Вашингтон Эрондаги ядровий объектлар тўлиқ йўқ қилинганига 100% ишонч ҳосил қилмаган

Биз Эронда режим алмашишини истамаймиз. Биз бунга уриниб ҳам кўрмаганмиз.

Дамашқдаги православ черковида содир этилган теракт оқибатида камида 20 киши ҳалок бўлди

У черковга кириб, аввал одамларга қарата ўт очган, сўнгра ўзини портлатган

9 ёшли қизини турмушга бермоқчи бўлган эркак қўлга олинди

Қизча тиббий кўрикдан ўтказилган ва унга нисбатан зўравонлик белгилар топилмаган. Аммо ҳодисанинг аниқ тафсилотлари ҳали ҳам маълум эмас.

АҚШ Эронга яна қачон ҳужум қилади?

Бу ҳақда Пентагон раҳбари айтиб ўтди.

Ўзбекистон фуқаролари Эрон ва Исроилни тезда тарк этиши кераклиги айтилди

Яқин Шарқдаги вазият кескин тус олаётгани, жумладан, АҚШ томонидан Эрондаги ядровий обектларга уюштирилган ҳужумлар, ва Яман ҳусийларининг аралашуви ортидан Ўзбекистон Ташқи ишлар вазирлиги фуқароларни фавқулодда огоҳлантирди.

Трампни АҚШ Конституциясини бузганликда айблашмоқда

АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.

АҚШнинг Эрон ядровий объектларига берган зарбаси: Жаҳон қандай муносабат билдирди?

перацияда B-2 Spirit бомбардимончилари ва Tomahawk қанотли ракеталари ишлатилди.

Бразилияда ҳаво шарида ёнғин чиққач, ерга қулади. Қурбонлар бор

Шар саватида жами 21 киши бўлган. Улардан 13 нафари, жумладан учувчи омон қолган

Сергелида аёллар жанжаллашиши ортидан жавобгарликка тортилди

Текширув жараёнида аниқланишича, аёллар тиббиёт муассасасига тан жароҳатлари билан мурожаат қилмаган.

АҚШ авиацияси Эрондаги учта ядровий объект — Фордо, Натанз ва Исфаҳонга ҳужум уюштирди —Доналд Трамп

Трамп кейинги постида бу АҚШ, Исроил ва бутун дунё учун тарихий палла эканини таъкидлаган.

Данғарада томорқада 55 мингдан ортиқ кўкнори, 40 дан ортиқ наша ўстирилгани аниқланди

Тегишли тартибда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.