Apple'ning xabar almashish diktant tizimi janjal markazida bo‘ldi: smartfonlar “irqchi” so‘zini “Tramp” deb yozdi. Xato foydalanuvchilardan biri uni “irqchi” so‘zini iloji boricha aniq talaffuz qilishga urinayotganini ta’kidlab, uni TikTok'ga joylashtirganidan keyin e’tiborni tortdi. Ammo uning smartfoni o‘jarlik bilan “Tramp” deb javob berishda davom etdi.
Kompaniya muammoga tezda javob berdi, lekin bu texnik nosozlikmi yoki qurilmalarga qasddan o‘rnatilgan narsami degan savollarga hech qachon javob bermadi.
Apple vakili xato ikki so‘z o‘rtasidagi fonetik o‘xshashlik tufayli yuzaga kelganini aytdi va kompaniya uni tuzatish ustida ish olib borishiga va’da berdi.
Biroq, ba’zi ekspertlar muammo dasturiy ta’minotdagi nosozlikdan tashqarida ekanligiga ishonishadi. Wonderrush.ai startap asoschisi va Apple kompaniyasining sobiq xodimi Jon Berki nosozlik qasddan qilingan harakat tufayli yuzaga kelishi mumkinligini taxmin qildi.
Bu Apple sun’iy intellekt tizimlarining bahs-munozaralarga sabab bo‘lishi birinchi marta emas. O‘tgan oy kompaniya bir nechta yirik ommaviy axborot vositalarining ma’lumotlarini noto‘g‘ri talqin qilgani sababli, yangiliklar sarlavhalarini avtomatik ravishda umumlashtirish funksiyasini o‘chirib qo‘yishga majbur bo‘ldi.
Siri, shuningdek, 2018 yilda siyosiy janjal markazida bo‘lganida, ovozli yordamchi "Donald Tramp kim?" Degan savolga javoban nomaqbul tasvirni ko‘rsatgan. Xatoga ba’zi Vikipediya muharrirlari Siri tayangan ma’lumot manbalarini o‘zgartirishi sabab bo‘lgan.
Yangi xatolik Apple keyingi to‘rt yil ichida AQShdagi ishlab chiqarish operasiyalariga 500 milliard dollar sarmoya kiritishini e’lon qilganidan bir kun o‘tib paydo bo‘ldi . Ushbu rejaning bir qismi sifatida kompaniya Xyustonda (Texas) yangi sun’iy intellekt serverlarini ishlab chiqarish zavodini ochadi. Bu haqda Apple bosh direktori Tim Kuk prezident Tramp bilan Apple'ning AQShdagi kelajagi haqida suhbatlashganidan so‘ng e’lon qilindi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.