Fransiya 2030 yilgacha mo‘ljallangan harbiy rejalashtirish to‘g‘risidagi yangilangan qonun doirasida mudofaa xarajatlarini yana 36 milliard yevroga oshirmoqchi. Mazkur mablag‘lar mamlakat yadroviy arsenalini kengaytirish hamda raketa va dronlar zaxirasini ko‘paytirishga yo‘naltiriladi.
"Fransiya Yevrohududdagi eng katta byudjet taqchilligiga ega davlatlardan biri bo‘lishiga qaramay, hukumat ushbu xarajatlarni oshirishga qaror qildi. Bu qaror Ukraina va Yaqin Sharqdagi urushlar keltirib chiqarayotgan xavfsizlik bosimi, shuningdek, Donald Tramp davrida Vashingtonning NATO oldidagi majburiyatlari borasidagi mavhumliklar fonida qabul qilinmoqda", deya xabar bermoqda agentlik.
Yangi qonun loyihasiga ko‘ra, o‘n yillikning oxiriga borib Fransiyaning mudofaa xarajatlari yalpi ichki mahsulotning hozirgi 2 foizidan 2,5 foizigacha ko‘tariladi. 2030 yilga kelib yillik harbiy byudjet 76,3 milliard yevroni (89,3 mlrd dollar) tashkil etadi, bu 2017 yildagi ko‘rsatkichdan deyarli ikki baravar ko‘p.
Hozirda Fransiya dunyodagi to‘rtinchi yirik arsenalga ega mamlakat hisoblanadi. Parij 290 ta suvosti va havo bazasidagi qurollarini saqlab turish uchun yiliga 5,6 milliard yevro (6 milliard dollar) sarflaydi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Эрон суд-тиббий экспертизаси ташкилоти раҳбари Аббос Масжиди Аранининг сўзларига кўра, мамлакат АҚШ-Исроил ҳарбий ҳужуми бошланганидан бери 3000 дан ортиқ одам ҳалок бўлган.
Наманганда Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси, Республика “Ёш экологлар” ҳаракати Кенгаши, вилоят Экология ва иқлим ўзгариши бош бошқармаси ҳамда вилоят “Ёш экологлар” ҳаракати Кенгаши томонидан “Жажжи экологлар” лойиҳасига старт берилди.
Ҳиндистон расмийлари ноқонуний мигрантлар оқимини тўхтатиш учун Бангладеш билан чегаранинг бориш қийин бўлган қисмларини ҳимоя қилиш учун «биологик тўсиқ»дан фойдаланишни кўриб чиқмоқда.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.