Eron Qo‘shma keng qamrovli harakatlar rejasini (yadroviy bitim) hozirgi shaklda yangilash g‘oyasini rad etdi.
Bu haqda Eron tashqi ishlar vaziri Abbos Aragchi Khabar-e Onlinega bergan intervyusida ma’lum qildi.
Uning so‘zlariga ko‘ra, YAB formulasidan Eron va G‘arb o‘rtasida yangi kelishuv yaratish uchun asos bo‘lishi mumkin.
"YAB hozirgi shakli va matnida biz uchun hayotiy emas. Bizning vaziyatimiz sezilarli darajada o‘zgardi va biz avvalgi shartlarga qaytolmaymiz", dedi Aragchi.
Vazirning qo‘shimcha qilishicha, YEI davlatlari (Buyuk Britaniya, Germaniya va Fransiya) Tehronga Eronga qarshi sanksiyalarni bekor qilish masalasida AQShga ta’sir o‘tkazishga va’da bergan.
"Biz uch Yevropa davlati bilan YABdagi kabi formulaga kelish, shuningdek, yadroviy dasturga bo‘lgan ishonchni mustahkamlash va G‘arb davlatlari sanksiyalarni bekor qilish uchun muzokaralar olib bormoqdamiz. Bu sanksiyalar yevropaliklarning emas, amerikaliklarning qo‘lida. Yevropaliklar bu masalada amerikaliklarga qarshi chiqamiz, demoqda", - dedi u.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Мамлакат элчихонаси кўмагида Ташқи ишлар вазирлиги, Ички ишлар вазирлиги ва Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Миграция агентлиги вакилларидан иборат Ўзбекистон делегациясининг Будапешт шаҳрига амалий ташрифи ташкил этилди.
Мутахассиснинг таъкидлашича, сўнгги пайтларда ўзбекистонликлар учун Россия бозорининг жозибадорлиги пасайган, чунки уларнинг ўз ватанида иқтисодиёт ва қурилиш соҳаси жадал ривожланмоқда.
«Ёнғин оқибатида куйиб, тан жароҳати олган ва вафот этганлар кузатилмади. Ҳозирда содир бўлган ёнғин юзасидан терговга қадар суриштирув ишлари олиб борилмоқда», — дейилади хабарда.
The Wall Street Journal нашрининг ёзишича, рўйхатга Австралия, Бразилия, Канада, Хитой, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея, Мексика, Россия, Ветнам ва Европа Иттифоқи киради. Янги тарифлар АҚШ ташқи савдосининг муҳим қисмини ташкил этувчи мамлакатларга таъсир қилади.
Истанбулнинг Таксим майдони туристлар учун диққатга сазовор масканларга бой. Булардан бири ўзгача кўриниши ва маҳобати билан ажралиб турадиган масжиддир.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 176-моддаси (қалбаки пул, акциз маркаси ёки қимматли қоғозлар ясаш, уларни ўтказиш) ва 186-моддаси (хавфсизлик талабларига жавоб бермайдиган товарларни ўтказиш мақсадини кўзлаб ишлаб чиқариш, сақлаш, ташиш ёхуд ўтказиш, ишлар бажариш ёки хизматлар кўрсатиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.