G‘arb jamiyatlarini zaharli pechak kabi qamrab olgan islomofobiya va ksenofobiya inson huquqlariga tahdid solayotgan asosiy tahdidlardan biridir. Bu haqda Turkiya prezidenti Rajab Toyyib Erdo‘g‘an Butunjahon inson huquqlari kuniga bag‘ishlangan «Insoniyat yuzi» dasturida aytib o‘tdi.
Prezidentimiz 10 dekabr Butunjahon inson huquqlari kuni sifatida nishonlanishiga qaramay, dunyoning ko‘plab mamlakatlarida inson huquqlari poymol etilayotganini ta’kidladi.
Ksenofob, irqchilik, diskriminasiya va fashistik amaliyotlardan eng ko‘p jabr ko‘rayotganlar, shubhasiz, muhojirlarning ko‘p qismini tashkil etuvchi musulmonlardir, dedi Erdo‘g‘an.
Erdo‘g‘anning so‘zlariga ko‘ra, Kanadadan AQShgacha, Yevropadan Osiyo mamlakatlarigacha dunyoning ko‘plab joylarida musulmonlar va muhojirlarga qarshi provokasiyalarning kuchayishi kuzatilmoqda.
«G‘arb davlatlari fikr erkinligi bahonasida islom va musulmonlarga qarshi harakatlarni qonuniylashtirdi, ma’qulladi va rag‘batlantirdi», — dedi Erdo‘g‘an.
Turkiya rahbari bugungi kunda BMTning Inson huquqlari umumjahon deklarasiyasi qo‘pol ravishda buzilayotgan joy G‘azo sektori va bosib olingan Falastin hududlari ekanini ta’kidladi.
«Isroil hukumati G‘arbning cheksiz qo‘llab-quvvatlashidan bahramand bo‘lib, G‘azoda butun insoniyatni qizarib yuboradigan shafqatsiz vahshiylik va qirg‘inlarni amalga oshirmoqda», dedi Erdog‘an.
Shu bilan birga, Turkiya rahbari adolatli tinchlik haqiqatda mumkin, ammo AQSh bilan emas, deb hisoblaydi: «Chunki Amerika Isroil tomonida», - deydi u.
Bundan tashqari, Turkiya rahbari BMT Xavfsizlik kengashidagi vaziyatga e’tibor qaratdi.
«7-oktabrdan beri BMT Xavfsizlik Kengashi Isroilni himoya qiluvchi va unga g‘amxo‘rlik qiluvchi kengashga aylandi», deb hisoblaydi Erdo‘g‘an.
Shu bilan birga, prezident yana bir bor BMT Xavfsizlik Kengashidagi ovoz berishga e’tibor qaratdi, unda «dunyo beshdan katta» ekanligi yana bir bor o‘zini namoyon qildi. «Birlashgan Millatlar Tashkiloti Xavfsizlik Kengashining islohoti zaruriy shartga aylandi», — dedi Erdo‘g‘an.
G‘azo qassoblari insoniyatga qarshi jinoyatlari uchun xalqaro sudlar oldida javob berishi kerak.«Bunday Birlashgan Millatlar Tashkiloti va BMT Xavfsizlik Kengashi bilan insoniyat hech narsaga erisha olmaydi», deb hisoblaydi Turkiya rahbari.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.