Evropa Ittifoqi davlatlari bo‘rilar populyasiyasini kamaytirishga qaratilgan tashabbusni qo‘llab-quvvatladi.
Endi bo‘rilar maqomi «qattiq qo‘riqlanuvchi» emas, balki shunchaki «qo‘riqlanuvchi» turga aylanadi, bu esa milliy hukumatlarga ushbu yirtqichlarni otishga ko‘proq ruxsatnoma berish imkoniyatini taqdim etadi. Hozirda YEIda bo‘rilar faqat insonlar va yaylovdagi hayvonlarga xavf tug‘dirsagina ularni otishga ruxsat beriladi. Amalda buning uchun ruxsat olish juda qiyin, ko‘pincha DNK tahlili natijalarini kutishga to‘g‘ri keladi.
Bo‘rilarga nisbatan himoya maqomini pasaytirishga qarshi chiqqan Germaniya atrof-muhit vaziri, «yashillar» partiyasi vakili Shteffi Lemke pozisiyasini o‘zgartirganidan keyin YEI o‘z qarorini qabul qilishga erishdi. «Oxirgi yillarda bo‘rilar soni shunday o‘zgardiki, mazkur qaror tabiat va hayvonlarni himoya qilish nuqtai nazaridan o‘zini oqlaydi», — deydi u ovoz berish jarayonidan keyin.
Evrokomissiya raisi Ursula fon der Lyayen ham mazkur tashabbusni qo‘llab-quvvatlagan. OAVning yozishicha, 2022 yilda uning Dolli laqabli ponisini bo‘ri g‘ajib tashlagan. Ma’lumotlarga ko‘ra, Yevropada 20 mingga yaqin bo‘ri mavjud bo‘lib, ular har yili kamida 65 ming bosh qo‘y va echkilarni bo‘g‘izlaydi.
Fermerlar YEIning rejasidan foydalanib keladi, ammo atrof-muhitni muhofaza qilish tashkilotlari va ko‘plab olimlar unga qarshi chiqadi. «Himoya maqomining pasaytirilishidan boshqa hayvonlar jabr ko‘rmaydi», — deydi Lemke.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.