Uzoq yillar davomida Qurolli Kuchlarimizni harbiy va ikki maqsadda foydalaniladigan mahsulotlar bilan ta’minlash asosan import hisobidan amalga oshirilib kelingan bo‘lib, ushbu holat nafaqat milliy armiyamizni harbiy va maxsus texnika, qurol-aslaha va boshqa zarur jihozlar bilan o‘z vaqtida ta’minlashga, balki mamlakat harbiy xavfsizligini ta’minlash kabi strategik yo‘nalishda xorijiy davlatlarga bog‘lanib qolishdek holatni yuzaga keltirgan edi.
Natijada O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti, Qurolli Kuchlar Oliy Bosh Qo‘mondoni Shavkat Mirziyoyevning tashabbuslariga ko‘ra, 2017 yil 20 noyabrda davlat mudofaa buyurtmalarini shakllantirish hamda mudofaa ahamiyatiga ega ishlab chiqarish sohasida yagona davlat siyosatini olib borishga mas’ul bo‘lgan davlat organi – O‘zbekiston Respublikasi Mudofaa sanoati bo‘yicha davlat qo‘mitasi tuzildi.
O‘tgan ikki yil mobaynida Qo‘mita tomonidan mamlakatimiz sanoatining harbiy va ikki maqsadda foydalaniladigan mahsulotlarni ishlab chiqarish salohiyatini rivojlantirishni ta’minlash va milliy armiyamizni zamonaviy qurol-yarog‘, jangovar texnika, maxsus vositalar va ayrim turdagi oziq-ovqat mahsulotlari bilan ta’minlash bo‘yicha maqsadli ishlar bajarilib kelinmoqda.
Jumladan, dunyoning 20 dan ortiq rivojlangan davlatlari bilan harbiy-texnik hamkorlik o‘rnatildi, 6 davlat bilan hukumatlararo komissiya faoliyati yo‘lga qo‘yildi, 10 dan ortiq davlatlar bilan harbiy-texnik hamkorlik yo‘nalishida halqaro bitim va kelishuvlar imzolandi. Tizimli ravishda zamonaviy qurol-aslaha va jangovar texnikalarni xarid qilish ishlari amalga oshirilmoqda.
Mudofaa vazirligi kuch va vositalarini jalb qilgan holda mavjud, moddiy va ma’naviy jihatdan eskirgan qurol-aslahalarni modernizasiya qilish bo‘yicha ishlar izchil amalga oshirilmoqda.
Jumladan, BM-21 “Grad” rusumli yalpi o‘t ochish reaktiv tizimi yangi zamonaviy shassiga o‘rnatildi va bu tizim amaliy sinovlardan muvafaqiyatli o‘tdi.
BTR-70 rusumli transporterga yangi zamonaviy dizel dvigateli, uzatish qutisi o‘rnatilib mobil imkoniyatlari oshirildi. Shuningdek, shaxsiy tarkib himoyasini oshirish maqsadida qo‘shimcha zirh va kumulyativ panjara bilan jihozlandi.
T-64 rusumli tankning kuch bo‘limi to‘liq rekonstruksiya qilinib, zamonaviy, katta quvvatga ega dvigatel va transmissiya agregatlari qo‘yildi, raqamli aloqa vositalari bilan jihozlandi.
Gaz-66 rusumli avtomobillariga “ISUZU» dvigatellari va uzatish qutilarini o‘rnatgan holda modernizasiya qilish yo‘lga qo‘yildi. Bu o‘z navbatida ularning xarakatchanlik va mobil imkoniyatlarini oshirdi.
Shuningdek, KamAZ avtomobillari shassida barcha sharoit va xududlarda qo‘shinlar boshqaruvini ta’minlay oladigan mobil qo‘mondonlik boshqaruv punkti, shuningdek zamonaviy asbob va uskunalar bilan jixozlangan, har qanday murakkab tibbiy amaliyotlarni amalga oshirishga qodir tibbiyot punkti yaratildi.
Bundan tashqari, «Chirchiq aviasiya ta’mirlash zavodi» DK rekonstruksiya qilinib, to‘liq kapital ta’mirdan chiqarildi va texnologik jihatdan qayta jihozlandi, buning natijasida korxona tomonidan ko‘rsatilayotgan xizmat turlarini kengaytirish imkoni yaratildi. Jumladan, “Mi” rusumidagi vertolyotlarning ta’mirlanayotgan jihozlari nomenklaturasi ortdi, Su-25 rusumli samolyotlarni ta’mirlash o‘zlashtirilmoqda.
«Vostok» IIB DUKda bugungi kunda o‘qotar qurollar uchun o‘q-dorilar ishlab chiqarilmoqda. Amalga oshirilgan tadbirlar natijasida 2020 yilning birinchi yarmida yangi turdagi patronlar ishlab chiqaruvchi liniyaning ishga tushirilishi rejalashtirilmoqda.
Harbiy kiyim-anjomlarni ishlab chiqarish bo‘yicha o‘zbek-turk qo‘shma korxonasi tuzilib, 2019 yilda dastlabki sex faoliyati yo‘lga qo‘yildi, 2020 yil II kvartalda korxona to‘liq quvvatda ishga tushirilishi rejalashtirilgan.
Shuni alohida ta’kidlash kerakki, 2020 yilda O‘zbekiston Respublikasi Mudofaa sanoati bo‘yicha davlat qo‘mitasi tomonidan, qo‘mita tasarrufidagi («Vostok» IIB DUK, «Chirchiq aviasiya ta’mirlash zavodi» DK, «Innovasion texnologiyalar markazi», «MS TexMash» va «MS RemTex» MCHJlar) va mahalliy korxonalar (KRANTAS, ISUZU va boshqalar)da ishlab chiqarilayotgan harbiy hamda ikki maqsadda qo‘llanadigan mahsulotlar va xizmatlar ko‘rsatish ko‘rsatkichlarini 2 barobarga oshirish rejalashtirilgan.
Ammo shuni alohida ta’kidlash lozimki, yuqorida amalga oshirilgan ishlar va erishilgan natijalar milliy armiyamizni zamonaviy qurol-aslaha va harbiy texnikalar bilan ta’minlashga qodir bo‘lgan to‘laqonli mudofaa sanoati sektorini barpo etish uchun yetarli emas. Yuqorida belgilangan pirovard natijalarga erishish hamda mamlakatimiz mudofaa salohiyatini mustahkamlash maqsadida 2020-2025 yillarda O‘zbekiston Respublikasi mudofaa sanoatini yanada rivojlantirishga qaratilgan amaliy harakatlar rejasi (“Yo‘l xaritasi”) ishlab chiqilmoqda.
Ushbu rejada O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti – Qurolli Kuchlarimiz Oliy Bosh Qo‘mondoni SH.Mirziyoyevning 2020 yil 24 yanvardagi Oliy Majlisga Murojaatnomasidan kelib chiqqan holda 2020 va keyingi yillarda asosiy e’tibor Qurolli Kuchlarimizni zamonaviy qurol-aslaha, harbiy va maxsus texnika hamda boshqa mahsulotlarga bo‘lgan ehtiyojlarini to‘liq ta’minlashga, mahalliy ishlab chiqarish korxonalari faoliyatini takomillashtirishga, ishlab chiqarilayotgan harbiy va ikki maqsadli mahsulot turlari va nomenklaturasini ko‘paytirishga, korxonalarga turli imtiyozlar yaratgan holda mahsulotlar tannarxini tushirish va ularning eksportbopligini oshirishga qaratiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўз тарихида илк марта жаҳон чемпионатида иштирок этадиган Ўзбекистон миллий жамоасининг айни пайтдаги вақтинчалик бош мураббийи Тимур Кападзе истеъфога чиқарилиб, унинг ўрнига Пауло Бентуни бош мураббий этиб тайинланиши мумкинлиги ҳақидаги хабар Хитой матбуотида умид учқунларини уйғотди.
Бутун дунёда ҳомиладор аёлларнинг ярмидан кўпи оғриқ ва иситмани даволаш учун қабул қиладиган парацетамол (ацетаминофен) болаларда асаб тизими ривожланишининг бузилиши хавфи билан боғлиқ бўлиши мумкин.
Давлат хавфсизлик хизмати ва ички ишлар ходимлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда мазкур ер майдонидан жами 247 туп каннабис ўсимлиги ва 27 кг 708 гр марихуана ашёвий далил сифатида олинди.
Янги тадқиқотга кўра, тропик ҳудудларда ўрмонларни кесиш натижасида ҳосил бўлган иссиқлик билан боғлиқ касалликлар сўнгги 20 йилда ярим миллиондан ортиқ инсоннинг ҳаётига зомин бўлган.
Ғазо секторидаги тиббий манбалар душанба, 25 август куни хабар беришича, сўнгги 24 соат ичида Ғазо секторидаги шифохоналарда очлик ва камоқатдан 11 нафар фуқаро, шу жумладан икки нафар бола ҳалок бўлган.
Кўллар ҳудудининг дурдонаси бўлмиш Бурдур вилояти Туркиянинг Ўрта ер денгизи минтақасида жойлашган. У кўплаб тарихий ва маданий бойликлар, жумладан, қадимий шаҳарлар, тепаликлар, карвонсаройлар, қаср ва масжидлар, шунингдек, табиий гўзалликлари, жумладан, кўллар, ғорлар, қўриқхоналар, боғлар ва платолар билан машҳурдир. Вилоят тарихда Фригия, Рим, Пергамон қироллиги ва Византия даврларини бошдан кечирган.
Меҳнат муҳофазаси – бу ходимларнинг меҳнат фаолияти жараёнида ҳаёти ва саломатлигини сақлашга қаратилган ижтимоий-ҳуқуқий, ташкилкий, техник ва гигиеник чоралар мажмуасидир.
25 август, душанба куни Исроил ҳаво кучлари Жанубий Ғазода жойлашган Нассер шифохонасига икки йирик ҳужумни амалга оширди. Хабарларга кўра, ҳужумлар оқибатида камида 15 киши ҳалок бўлди, улар орасида тўрт нафар журналист бор.
Воқеа содир бўлган куни эса мактабга кетиш учун ҳозирлик кўраётган укасини ака ҳовли четидаги қўшимча бинога судраб кириб, унинг бош, бўйин, кўкрак қафаси, ияк соҳаси каби аъзоларига пичоқ билан тан жароҳати етказади.
Воқеа содир бўлган куни эса мактабга кетиш учун ҳозирлик кўраётган укасини ака ҳовли четидаги қўшимча бинога судраб кириб, унинг бош, бўйин, кўкрак қафаси, ияк соҳаси каби аъзоларига пичоқ билан тан жароҳати етказади.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг сўзларига кўра, Россия қўшинлари 21 августга ўтар кечаси амалга оширган кенг кўламли ҳужум вақтида АҚШга тегишли компанияни нишонга олди.
Исроил Бош вазири Биньямин Нетаняҳу Франция президенти Эммануэль Макрон ва Австралия бош вазири Энтони Албанезега йўллаган мактубларида уларни Фаластин давлатини тан олиш орқали антисемитизмни кучайтиришда айблади.
2025 йил 18 август куни Туркистон шаҳрида айни пайтдаги энг йирик контрабанда иши бўйича ҳукм чиқарилди. Бу ҳақда 20 август куни вилоят суди матбуот хизмати маълум қилди, деб хабар бермоқда Zakon.kz.
Покистон, Ҳиндистон томонидан бошқариладиган Кашмир ва Непалда кучли ёмғирлар сабаб тўсатдан юз берган сув тошқинлари катта фожеаларга олиб келди. Расмий маълумотларга кўра, ҳалок бўлганлар сони 400 дан ошди.
Давлат хавфсизлик хизмати ва Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ходимлари ҳамкорлигида Ангрен шаҳрида ўтказилган тезкор тадбирда у сўралган пул маблағидан 2100 АҚШ долларини олдиндан олган вақтида ушланди
Исроил муҳосарасидаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат ичида очлик ва озуқасизлик сабабли яна 7 нафар фаластинлик вафот этди, улар орасида 2 нафар бола ҳам бор.
Ҳолат юзасидан мазкур мансабдор шахсга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 4-қисми “а” банди ва 211-моддаси 3-қисми “а” банди билан жиноят иши қўзғатилиб, қамоқ эҳтиёт чораси қўлланилди.
Дания матбуотида чоп этилган хабарларга кўра, Германиядан тез ёрдам машинаси етиб келган ва қидирув-қутқарув ишлари итлар ва дронлар ёрдамида олиб борилган.
Покистон ва Ҳиндистоннинг Ҳимолай минтақасида кучли ёмғирлар туфайли сув тошқинлари ва кўчкилар юз берди, натижада фақат сўнгги 48 соат ичида камида 321 киши ҳалок бўлган.
Июл ойида Хитой иқтисодиётида ишлаб чиқаришдан тортиб истеъмолгача бўлган кўплаб кўрсаткичлар сезиларли даражада секинлашди. Бу жараёнга савдо уруши ва мамлакатдаги кучли иссиқ тўлқинлар таъсир кўрсатди.
Ўзбекистон элчихонаси ва Саудия Арабистони Ташқи ишлар вазирлиги ҳамкорлигида амалга оширилган ишлар натижасида унинг мамлакатдан чиқиши учун виза расмийлаштирилди.
2023 йил 7 октябрдан бери Исроил армиясининг Ғазо секторига қилган ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган фаластинликлар сони 61 722 нафарга етди. Фақатгина сўнгги бир сутка ичида эксклавдаги Исроил ҳужумлари оқибатида яна 123 киши ҳалок бўлди.
Исроилнинг Европа Иттифоқидаги элчиси Хаим Регев Politico нашрига берган интервьюсида Европа давлатлари Ғазо секторидаги инсон ҳуқуқлари масаласи бўйича Исроилга босим ўтказишдан воз кечиши кераклигини билдирди. Унинг сўзларига кўра, бундай чоралар ЕИнинг Яқин Шарқдаги нуфузини йўқотишига олиб келади.
Эрон Ташқи ишлар вазирлиги қуролсизланиш ва қуролларни назорат қилиш бошқармаси директори Ҳайдар Али Балужий 12 кунлик уруш давомида Исроил томонидан Эрондаги вакцина ва дори воситалари ишлаб чиқариш объектлари ҳамда соғлиқни сақлаш марказларига қилинган ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва минтақавий хавфсизликка таҳдид сифатида баҳолади.
Ғазода ишлаётган журналистларнинг айтишича, улар тўғридан-тўғри нишонга олинмоқда ва исмлари Исроил режими армияси рўйхатларига қасддан йўқ қилиш мақсадида киритилган.
2025 йил 11 август куни Ғазо шаҳридаги “Аш-Шифа” шифохонаси ёнида жойлашган журналистлар чодирига Исроил томонидан уюштирилган зарба оқибатида Al Jazeera телеканалининг 5 нафар ходими ҳалок бўлди.
ДХХнинг Бухоро вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ички ишлар ва прокуратура органлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда ходим 13 минг АҚШ долларини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.