Erondagi urush oqibatlari kutilganidan ham og‘irroq bo‘ladi — DW.
Yaqin Sharqdagi urush zudlik bilan to‘xtab, Ho‘rmuz bo‘g‘ozida kemalar qatnovi tiklangan taqdirda ham, jahon iqtisodiyoti uchun salbiy oqibatlardan qochib bo‘lmaydi. Bo‘g‘ozning bloklanishi bozordan nafaqat neft va gazni, balki o‘g‘itlar, alyuminiy va boshqa muhim xom ashyolarning katta hajmini chiqarib yubordi. Zahiralarni to‘ldirish uchun vaqt talab etilishi sababli narxlar tez pasaymaydi.
Evrohududda xomashyo narxining oshishi allaqachon 2022 yildan buyon eng keskin inflyasiya sakrashiga sabab bo‘ldi. Mart oyida iste’mol narxlari yillik hisobda o‘rtacha 2,5 foizga, Germaniyada esa 2,8 foizga oshdi.
Iste’molchilar uchun bu birinchi navbatda yoqilg‘i narxida aks etmoqda: Germaniyada benzin 15 foizdan ko‘proqqa qimmatlashdi. Shuningdek, aviachiptalar narxi ham keskin ko‘tarilmoqda — Osiyo va Yevropa o‘rtasidagi yo‘nalishlarda iyun oyida chiptalar o‘tgan yilga nisbatan 70 foizga qimmat bo‘lishi kutilmoqda.
Tahlilchilarning fikricha, birjada gaz narxining oshishi keyinroq seziladi, chunki tariflar davlat tomonidan tartibga solinadi. Biroq gaz sanoat va energetikada keng qo‘llanilgani sababli, uning iqtisodiyotga salbiy ta’siri uzoq davom etadi va kuchliroq bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
АҚШ раҳбари Дональд Трамп Эрон президенти Масъуд Пезешкиан ҳақида гапириб, уни «аввалгиларига қараганда анча кам радикал ва анча ақллироқ» деб атади ва у Вашингтонга ўт очишни тўхтатиш илтимоси билан мурожаат қилганини маълум қилди.
Шунингдек, қўлга олиш жараёнида воқеа жойидан қочишга уринган тадбиркорнинг ёнидан 14,5 минг АҚШ доллари ва 6 млн 250 минг сўм пул маблағлари ҳам олинган.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.