Davlat idoralari kelasi yili byudjetdan qancha mablag‘ oladi?

A A A
Davlat idoralari kelasi yili byudjetdan qancha mablag‘ oladi?

Bu haqdagi ma’lumotlar Iqtisodiyot va moliya vazirligi 2025—2027 yillarga mo‘ljallangan Byudjetnomada taqdim etildi.

Davlat idoralariga 2025 yil uchun byudjetdan mablag‘lar quyidagicha ajratiladi:

1. Maktabgacha va maktab ta’limi vazirligi — 59,5 trln so‘m (46 trln 647 mlrd 414,5 mln*);

2. Oliy ta’lim, fan va innovasiyalar vazirligi — 6,6 trln so‘m (6 trln 130 mlrd 330 mln so‘m);

3. Sog‘liqni saqlash vazirligi — 5,1 trln so‘m (4 trln 587 mlrd 244,7 mln so‘m);

4. Madaniyat vazirligi — 1 trln 172 mlrd so‘m (1 trln 100 mlrd 445,3 mln so‘m);

5. Sport vazirligi — 1 trln 135 mlrd so‘m (1 trln 768 mlrd 859,2 mln so‘m);

6. Qurilish va uy-joy kommunal xo‘jaligi vazirligi — 1 trln 992 mlrd (1 trln 795 mlrd 563,6 mln so‘m);

7. Qishloq xo‘jaligi vazirligi — 1 trln 794 mlrd so‘m (1 trln 711 mlrd 199,8 mln so‘m);

8. Suv xo‘jaligi vazirligi — 10,4 trln so‘m (10 trln 440 mlrd 149 mln so‘m);

9. Energetika vazirligi — 123 mlrd so‘m (242,6 mlrd so‘m);

10. Transport vazirligi — 6,7 trln so‘m (6 trln 185 mlrd 909,4 mln so‘m);

11. Ekologiya, atrof-muhitni muhofaza qilish va iqlim o‘zgarishi vazirligi — 927 mlrd so‘m (816 mlrd 763 mln so‘m);

12. Tog‘-kon sanoati va geologiya vazirligi — 1 trln so‘m (939 mlrd 085,7 mln so‘m);

13. Raqobat qo‘mitasi — 12,6 mlrd (11 mlrd 552,3 mln so‘m);

14. Davaktiv — 12,1 mlrd so‘m (11 mlrd 360,3 mln so‘m);

15. Bandlik vazirligi — 733,2 mlrd so‘m(1 trln 121 mlrd 965,5 mln so‘m);

16. Statistika agentligi — 238,8 mlrd so‘m (257 mlrd 170,6 mln so‘m);

17. Tashqi ishlar vazirligi — 1 trln so‘m (874 mlrd 564,9 mln so‘m);

18. Investisiyalar, sanoat va savdo vazirligi — 1 trln 116 mlrd so‘m (1 trln 068 mlrd 205,5 mln);

19. Raqamli texnologiyalar vazirligi — 532,4 mlrd so‘m (313 mlrd 926,7 mln);

20. Adliya vazirligi — 322,5 mlrd so‘m (239 mlrd 289,8 mln

21. Iqtisodiyot va moliya vazirligi — 95,9 trln so‘m (91 trln 928 mlrd 187 mln);

22. Soliq qo‘mitasi — 169,4 mlrd so‘m (158 mlrd 416,7 mln so‘m);

23. Vazirlar Mahkamasi — 2 trln 184 mlrd (2 trln 27 mlrd 346,8 mln so‘m);

24. Prezident administrasiyasi — 1 trln 673 mlrd (1 trln 599 mlrd 699,2 mln so‘m);

25. Senat — 127,3 mlrd so‘m (108 mlrd 465,2 mln);

26. Qonunchilik palatasi — 178,9 mlrd so‘m (1 trln 958 mlrd 940,2 mln (fond alohida);

27. Ombudsman — 18,6 mlrd so‘m (17 mlrd 938,3 mln);

28. Bosh prokuratura — 2 trln 732 mlrd so‘m (2 trln 112 mlrd 243,3 mln so‘m);

29. Oliy sud — 1 trln 804 mlrd so‘m (1 trln 703 mlrd 218,8 mln);

30. Konstitusiyaviy sud — 12,9 mlrd so‘m (10 mlrd 683,4 mln);

31. Sudyalar Oliy kengashi — 53,7 mlrd so‘m (46 mlrd 768 mln);

32. Markaziy saylov komissiyasi— 29,4 mlrd so‘m (18 mlrd 298,9 mln);

33. Ma’naviyat va ma’rifat markazi — 75,4 mlrd so‘m (67 mlrd 762 mln so‘m);

34. Inson huquqlari bo‘yicha Milliy markaz — 16,1 mlrd so‘m (14 mlrd 726 mln so‘m);

35. Kasaba uyushmalari federasiyasi kengashi — 350 mlrd so‘m (150 mlrd);

36. Fanlar akademiyasi — 446,8 mlrd so‘m (429 mlrd 943,7 mln);

37. Badiiy akademiya — 160,4 mlrd so‘m (140 mlrd 325,3 mln);

38. Korrupsiyaga qarshi kurashish agentligi — 33,2 mlrd so‘m (30 mlrd 720,9 mln);

39. Hisob palatasi — 116 mlrd so‘m (106 mlrd);

40. Davlat xizmatini rivojlantirish agentligi — 685,5 mlrd so‘m (635 mlrd 623,9 mln);

41. Strategik islohotlar agentligi — 20,3 mlrd so‘m (38 mlrd 757,3 mln);

42. Din ishlari bo‘yicha qo‘mita — 163,7 mlrd so‘m (42 mlrd 163,1 mln);

43. Madaniy meros agentligi — 177,3 mlrd so‘m (213 mlrd 588,3 mln);

44. Ijtimoiy himoya milliy agentligi — 21 trln 139 mlrd so‘m (20 trln 274 mlrd 660,8 mln so‘m);

45. Oliy Majlis huzuridagi fond — 1 trln 277 mlrd so‘m;

46. Yoshlar ishlari agentligi — 456 mlrd so‘m;

47. Texnik jihatdan tartibga solish agentligi — 105,7 mlrd so‘m;

48. Oila va xotin-qizlar qo‘mitasi — 95,7 mlrd so‘m;

49. Sanoat, radiasiya va yadro xavfsizligi qo‘mitasi — 28,5 mlrd so‘m;

50. Atom energetikasi agentligi — 43,6 mlrd so‘m;

51. Energoregulyator — 3,1 mlrd so‘m;

52. Energoinspeksiya —28,1 mlrd so‘m;

53. Agroinspeksiya — 9,3 mlrd so‘m;

54. Boshqa tashkilotlar — 49 trln 989 mlrd so‘m (44 trln 574 mlrd 256,5 mln so‘m).


Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)

Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!

Guliston shahridagi ovqatlanish shoxobchasida portlash ro‘y berdi (video)

Бу ҳақда вилоят соғлиқни сақлаш бошқармаси матбуот хизмати хабар бермоқда.

Eronda 61 mln tonnalik oltin zaxirasi topildi

Шадан олтин кони Тоғ-кон саноати ва савдо вазирлиги томонидан маъқулланган

Kelayotgan hafta O‘zbekistonda sovuq havo kutilmoqda

"Ўзгидромет" ҳаво ҳарорати тушиши ва кучли шамоллар ҳақида огоҳлантирди.

Rossiyada xizmat ko‘rsatgan murabbiy: «O‘zbekiston terma jamoasi JChda hech narsaga da’vo qila olmaydi»

Россияда хизмат кўрсатган мураббийи Игорь Коливанов Ўзбекистон терма жамоасига Жаҳон чемпионати–2026да ишонмаслигини айтиб ўтди.

Serxio Ramos o‘zini «Real»ga taklif qildi. Madridliklarning bu taklifga javobi aniq

Аввалроқ Серхио Рамос "Монтеррей"ни тарк этиб, Европага қайтишга қарор қилгани маълум бўлганди.

AQSh 2026 yildan dollarning yangi namunalarini muomalaga kiritadi

Ҳар бир купюранинг янги кўриниши муомалага чиқарилишидан олти-саккиз ой олдин оммага тақдим этилади.

Sirdaryodagi portlashda qancha odam halok bo‘ldi?

Аввал хабар қилинганидек, шу йил 2 декабрь куни соат 10:49 да Гулистон шаҳрининг "Тараққиёт" МФЙ ҳудудида жойлашган овқатланиш шохобчасида содир бўлган ёнғин ҳақида тез тиббий ёрдам "Сall-маркази"га соат 11:13 да хабар келиб тушган.

Jahon chempionati-2026 mezboni O‘zbekistonga 50 ming dollar taklif qildi

Ўзбекистон терма жамоаси Жаҳон чемпионатига тайёргарлик жараёнида бир қатор жамоалар билан ўртоқлик учрашувлари ўтказишни режалаштирмоқда.

Rossiya Sibir daryolari suvini Markaziy Osiyo bilan bo‘lishmaydi — olimlar fikri

Иқтисодий сабаблар: профессор Михаил Болговга кўра, лойиҳа жуда қиммат ва инвесторлар йўқ. Экологик ва иқтисодий оқибатлар ҳам аниқ эмас.

Yurgen Klopp "Real"ga qanday talablar qo‘ygani ma’lum bo‘ldi

Хаби Алонсо Ла Лигада кетма-кет учта дурангдан кейин босим остида қолмоқда. Миш-мишлар олами дарҳол фаоллашди - "Реал" билан гоҳ Зинедин Зидан, гоҳ Юрген Клоппни боғлашмоқда.

O‘zbekiston bo‘ylab sovuq antisiklon va inversiya uzoqroq davom etadi

Мамлакат ҳудудида кузатилаётган совуқ антициклон таъсири 5 декабрга қадар сақланиб туриши кутилмоқда. Демак, 5 декабрь кунига қадар ёмғирдан дарак йўқ.

2026 yilda oylik, stipendiya, pensiya va nafaqalar oshiriladi

Пенсия тўловларига 86,1 трлн сўм, нафақаларга 14 трлн сўмдан ортиқ маблағ ажратилиши кутилмоқда.

Temur Kapadze Indoneziya terma jamoasida qancha maosh oladi?

Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Темур Кападзе Индонезия термасида иш бошлашга яқин турибди.

Fabio Kannavaro Italiya U-17 - O‘zbekiston U-17 o‘yiniga munosabat bildirdi

Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.

Sibirdan Orol dengiziga suv yo‘naltirilishi mumkin

Бу ташаббус “Қуруқлик сув ресурслари” бўйича илмий кенгашининг октябрь ойидаги йиғилишида кўриб чиқилган.

Opta superkompyuteri Jahon chempionati favoritini taxmin qildi

Opta суперкомпьютери Испания терма жамоасини 2026 йилги жаҳон чемпионатининг асосий фаворити деб атади.

Samarqanddagi “Qorasuv” suv ombori butunlay qurib qoldi

Мутахассислар бу ҳолатни ҳаво ҳароратининг ортиши, ёмғир камайиши ва сув ресурсларидан самарасиз фойдаланиш билан боғламоқда.

Avval buzish keyin tuzish: Shahrixonda buzilgan tandir pulini hokim o‘z hamyonidan to‘lab berdi

Андижон вилояти Шаҳрихон туманида экологик рейдлар вақтида умумий овқатланиш шохобчаларидаги айрим тандирлар ҳавони ифлослантириши мумкинлиги боис бузиб ташланганди.

Qozog‘istonda O‘zbekiston fuqarolari halok bo‘ldi

Бугун, 7 декабр куни соат 08:57 да Қозоғистоннинг Актобе вилояти Айтекеби туманидан ўтган "Пермь-Тошкент" йўналишида ҳаракатланган “Yutong” йўловчи автобуси ён томонга ариққа ағдарилиб, йўл-транспорт ҳодисаси содир бўлган.

Putinning dahshatli statistikasi: Rossiyaning Ukraina urushdagi yo‘qotishlari 1 million kishidan oshgan — The Economist

Нашрнинг ёзишича, Украина урушида Россиянинг ўлган ва ярадор бўлган умумий йўқотишлари 1 миллиондан 1,35 миллионгача аскар ва офицерни ташкил этди.

Akto‘beda sodir bo‘lgan yo‘l-transport hodisasida 5 kishi halok bo‘ldi, ularning 2 nafari o‘zbekistonlik

Вафот этганлар ва жабрланганларни Ўзбекистонга олиб келиш бўйича зарур чора-тадбирлар кўрилмоқда.

Qariyb 1 mlrd so‘mlik horijiy valyutaning chet elga chiqib ketishi to‘xtatib qolindi

Ҳозирда ушбу шахсга нисбатан ЖКнинг 25,182-моддаси 2-қисми “а” банди билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.

JSST: Dunyoda bezgakdan o‘lim holatlari ortmoqda

Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилотининг янги ҳисоботига кўра, ўтган йили дунё бўйича безгакка чалинганлар сони 282 миллион нафарни ташкил этган. Бу – 2023 йилга нисбатан 9 миллион нафар юқори кўрсаткич.

Indoneziyada suv toshqini va ko‘chkilar tufayli halok bo‘lganlar soni 753 nafarga yetdi

Индонезияда кечги кунларда кузатилган кучли ёмғирлар оқибатида юз берган сув тошқини ва кўчкилар қурбонлари сони 753 нафарга етгани маълум қилинди.

BBC: Pokiston va Afg‘oniston chegarasida yana qurolli to‘qnashuvlar bo‘lib o‘tdi, halok bo‘lganlar va yaralanganlar bor

"Тун давомида Спин-Болдакдан қочқинлар оқими келган. Қўшни аҳоли пунктларининг аҳолиси ҳам ҳудудни тарк этмоқда", — дейди нашр манбаларидан бири.

Xalqaro yordam qisqarishi sabab 2025 yilda besh yoshgacha bo‘lgan 4,8 million bola vafot etdi

2025 йил давомида беш ёшгача бўлган 4,8 миллион боланинг вафот этгани қайд этилди. Бу кўрсаткич 2024-йилга нисбатан 200 минг нафарга кўп.

HAMAS G‘azo sektoridagi boshqaruvni topshiradi – Al Arabiya

Al Arabiya телеканалига жума куни берган интервьюсида ҲАМАСнинг юқори мартабали расмийси ҳаракат Ғазо секторидаги бошқарувни эндиликда давом эттириш нияти йўқлигини маълум қилди. Унинг айтишича, ҲАМАС аллақачон Ғазони келгуси босқичда бошқариш учун технократлардан иборат махсус қўмитани тузишга розилик билдирган.

Afg‘onistonda 13 yoshli bola oilasining qotilini 80 ming kishi oldida qatl qildi

Бу “Толибон” муваққат ҳукумати томонидан рухсат берилган қатл бўлиб, уни тахминан 80 минг киши томоша қилган. Болага қотилни кечириш ёки стадионни тўлдирган оломон кўз ўнгида ўлим жазосини ижро этиш ўртасида танлов берилган.

NATO Shimoliy Yevropa mudofasini boshqarish shtabini Niderlandiyadan AQShga ko‘chirmoqda

5 декабрдан бошлаб Дания, Швеция ва Финландия мудофасини режалаштириш учун Нидерландиянинг Брюнсюм шаҳридаги оператив штаб ўрнига Қўшма Штатларнинг Норфолк шаҳридаги қўмондонлик жавобгар бўлади, дея хабар бермоқда нашр NATO'нинг расмий баёнотига таяниб.

Buyuk Britaniya surishtiruvi: Putin 2018 yilda Skripalni Novichok bilan zaharlashga ruxsat bergan

Скрипал ва Юлия Солсбери марказидаги жамоат скамейкасидан ҳушидан кетган ҳолда топилган. Шу ҳужумдан бир неча ой ўтиб, Dawn Sturgess вафот этган.

Putin: Rossiya Donbassni harbiy yoki boshqa yo‘l bilan oladi

Киев бу билдирувни қатъий рад қилди.

G‘azoda o‘t ochishni to‘xtatishdan so‘ng Isroil hujumlarida 366 kishi halok bo‘ldi

2023-йил октябридан бери Исроилнинг Ғазо секторига ўтказган ҳужумларида 70 125 киши ҳалок, 171 015 киши яраланган. Сўңгги 24 соат ичида ўт очишни тўхтатиш келишувидан кейин янги ҳужумларда 366 киши ҳалок бўлди.

RF Fanlar akademiyasi: «Har yuzta rossiyalikdan bittasi OITS bilan kasallangan»

Россия Фанлар академияси эълон қилган расмий маълумотга кўра, мамлакатда ОИТС билан яшовчилар сони 1 миллион 250 минг нафарга етган.

Evropa yetakchilari Zelenskiyni AQShning ehtimoliy “xiyonati” haqida ogohlantirdi — Der Spiegel

Der Spiegel ёзишича, Европа раҳбарлари Украина президенти Владимир Зеленскийни Вашингтоннинг эҳтимолий хатти-ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор бўлишга чақирган.

Prezident topshirig‘i bilan Gulistondagi yong‘in sababli Ramatov boshchiligida Hukumat komissiyasi tuzildi

Бахтсиз ҳодиса оқибатида 29 нафар фуқаро турли даражада тан жароҳати олган, улардан 3 нафари вафот этган.

O‘zbekistonda ekologik baholash jarayonlari yanada takomillashtirilayotganligi ta’kidlandi

Швейцариянинг Женева шаҳрида Атроф-муҳитга таъсирни трансчегаравий контекстда баҳолаш тўғрисидаги Конвенция (Эспо конвенцияси) ва Стратегик экологик баҳолаш (СЭБ) протоколи доирасида Атроф-муҳитга таъсирни баҳолаш (АМТБ) ва СЭБ бўйича Ишчи гуруҳнинг 13-йиғилиши (1–3 декабр) бўлиб ўтмоқда. Тадбирда Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси Давлат экологик экспертизаси маркази директори Ғайрат Маҳамедов бошчилигидаги делегация ҳам иштирок этди.

Qirg‘izistonda O‘RVI va gripp holatlari keskin oshdi

Қирғизистонда ЎРВИ ва грипп ҳолатлари кескин ошгани сабабли 50 дан ортиқ боғча вақтинча ёпилди, 5 та мактаб онлайн таълимга ўтказилди.

Germaniyada mamlakat armiyasiga uchun mo‘ljallangan 20 ming dona patron o‘g‘irlab ketildi

Патронлар юкланган юк машинаси ҳайдовчиси Бург шаҳрига етиб келгач, тунаш учун меҳмонхонага кирган

Kubada chivin chaqishi orqali yuqadigan viruslar tufayli 33 kishi hayotdan ko‘z yumdi

Куба Соғлиқни сақлаш вазирлиги чивин чақиши орқали тарқаладиган арбовируслар туфайли 33 киши вафот этганини хабар қилди.

Qozog‘iston chegarasini noqonuniy kesib o‘tganlik uchun javobgarlik keskin kuchaytirildi

Ўзбекистоннинг Актау шаҳридаги Бош консуллиги қўшни Қозоғистон Республикасида давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳолатлари ортиб бораётгани ҳақида огоҳлантирди.