AQSh prezidenti Jo Bayden misrlik hamkasbi Abdulfattoh as-Sisining aqliy o‘tkirligi yoki xotirasi haqida hech qanday shikoyatlar yo‘qligiga ishonch hosil qilganidan keyin Meksika prezidenti etib tayinladi.
Oq uyda bo‘lib o‘tgan matbuot anjumanida Bayden maxfiy hujjatlarni noto‘g‘ri saqlash bo‘yicha tergovni yakunlagan maxsus prokuror Robert Xurning hisobotida keltirilgan «xotirani yo‘qotish va qarilik haqidagi asossiz da’volarga» qarshi chiqdi.
Baydenning aytishicha, u uyida maxfiy hujjatlar topilishi bo‘yicha boshidanoq prokurorlar bilan hamkorlik qilgan. Oq uy rahbarining so‘zlariga ko‘ra, tegishli fayllarning aksariyati u bilan emas, polisiya xodimlarida bo‘lgan va u atayin maxfiy fayllarni saqlamagan.
«Hisobotda menga qarshi hech qanday ayblovlar qo‘yilmagan va bu to‘g‘ri edi», dedi prezident.
Boshqa tomondan, Bayden matndagi xotirasi va yoshi bilan bog‘liq ba’zi bayonotlardan xavotirga tushganini ta’kidladi. Davlat rahbari uning ruhiy salomatligi, xotirasi juda yaxshi holatda ekanini ta’kidladi.
«U mening xotiram yomonligini aytadi. Mening xotiram yaxshi. Qayd etilishicha, o‘g‘limning vafot etgan yili esimda yo‘q. Qanday qilib ular buni qilishga jur’at etishlari mumkin? Buni kim unuta oladi?» Bayden g‘azablanib, bunday bayonotlarni noto‘g‘ri deb atadi.
Biroq bir necha daqiqadan so‘ng Bayden Misr prezidentini yanglishib «Meksika prezidenti» deb atadi va bu Amerika ommaviy axborot vositalarida shov-shuvga sabab bo‘ldi.
AQSh Kongressining respublikachi a’zolari ijtimoiy tarmoqlarda matbuot anjumani aks etgan qisqa videoni e’lon qilishdi, unda Bayden misrlik hamkasbini adashib Meksika prezidenti deb atagan. Nashrlar «Bayden prezident bo‘lishga yaramaydi» degan yozuv bilan imzolangan.
Avvalroq maxsus prokuror Robert Xur AQSh prezidenti Jo Baydenga nisbatan maxfiy hujjatlarni noto‘g‘ri saqlash uchun olib borilgan tergov bo‘yicha e’lon qilingan 388 betlik hisobotida prezident maxfiy ma’lumotlarni ataylab saqlagan, degan xulosaga kelgan, biroq unga qarshi hech qanday ayblov qo‘yilmasligini tavsiya qilgan edi. xotiraning zaifligiga."
Hisobotga ko‘ra, Xur Baydenga qarshi ayblov qo‘ymaslikni tanlaganining sabablaridan biri prokurorlar sud jarayonida prezident qonunni buzish niyatida ekanligini isbotlay olmasligidir.
«Janob Bayden, ehtimol, hay’at a’zolariga, xuddi u bilan bo‘lgan suhbatimizda bo‘lgani kabi, xotirasi yomon, hamdard, yaxshi niyatli keksa odam sifatida namoyon bo‘ladi», — deyiladi hisobotda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.