Avstraliya 2023 yilda o‘zining sakkizinchi eng issiq yilini boshdan kechirdi, iqlim o‘zgarishi ta’sirida mamlakatda o‘rtacha harorat 1961-1990 yillardagi ko‘rsatkichdan deyarli 1 daraja yuqoriga ko‘tarildi, deb yozmoqda “The Straits Times” nashri.
2023 yildagi ekstremal ob-havo o‘zgarishlari Avstraliyadafalokatli suv toshqinlari va janubiy yarimshardagi eng issiq qish va erta bahorga sababchi bo‘ldi. Toshqin va siklonlar qishloq xo‘jaligi sanoatiga salbiy ta’sir o‘tkazib, bug‘doy hosilini pasaytirdi.
Sinoptiklarning ogohlantirishicha, iqlimning o‘zgarib borishi Avstraliyada jazirama davom etishini anglatadi. Mamlakat Meteorologiya byurosining ma’lumotlariga ko‘ra, Avstraliyada harorat 1961-1990 yillardagi o‘rtacha haroratdan 0,98 daraja issiqroq, qishki harorat esa avvalgi yillarga qaraganda 1,53 daraja yuqori.
Ma’lumki, 2023 yil global miqyosda rekord darajadagi eng issiq yil bo‘ldi, okean harorati eng yuqori darajaga ko‘tarildi va Antarktika dengiz muzlarining erishi rekord darajada qayd etildi.
Iqlimshunoslar 2024 yilda El-Nino so‘nib, ehtimol uning teskarisi – La Ninaga o‘tishini kutishmoqda, bu esa Avstraliyada nam ob-havo massasini hosil qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.