Bishkekning Pervomayskiy rayon sudi Qirg‘iziston sobiq prezidenti Almazbek Atamboyevni maktab qurilishida lavozimini suiiste’mol qilish va xorijliklarga noqonuniy ravishda pasport berish to‘g‘risidagi jinoyat ishlari bo‘yicha oqlov hukmini chiqardi.
"Ayblovning barcha epizodlari bo‘yicha jinoyat tarkibida Atamboyevning ishtiroki yo‘qligi sababli unga nisbatan oqlov hukmi chiqarildi", - deyiladi sud matbuot xizmati xabarida.
Tergov xulosasiga ko‘ra, 2014 yilda Bishkek meri bo‘lgan Kubanichbek Kulmatov Xitoy kompaniyasi tomonidan viloyatlarda ikkita maktab qurish uchun taqdim etilgan 2 million dollar miqdoridagi grantni Bishkekda maktablar qurishga yo‘naltirgan. Ma’lumotlarga ko‘ra, 660 o‘rinli maktab qurilishiga 2 million dollar grant mablag‘i va byudjetdan 114 million som (1,6 million dollar) sarflangan. 2019 yilda Kulmatov 5 million som (72 ming dollar) miqdorida jarimaga tortilgan. Tergov organlari ushbu qurilishni Atamboyev ma’qullagan deb gumon qilgan. Shuningdek, sobiq prezident 2016 yilda xorij fuqarolariga noqonuniy ravishda pasport berish ishida ham gumon qilingan.
Atamboyev 2011 yildan 2017 yilgacha Qirg‘iziston prezidenti bo‘lgan.
2020 yilda Almazbek Atamboyev kriminal avtoritet Aziz Batukayevni noqonuniy ravishda ozod qilishdagi korrupsiya ishi bo‘yicha 11 yil-u 2 oyga ozodlikdan mahrum etilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.