2025 yil yakuniga ko‘ra sun’iy intellekt bilan bog‘liq o‘zgarishlar tufayli 75 ming kishi ishdan bo‘shatildi.
Texnologiyalarni optimallashtirish va sun’iy intellekt rivojlanishi tufayli Amerika kompaniyalari o‘n minglab odamlarni ishdan bo‘shatdi. Challenger, Gray & Christmas tomonidan o‘tkazilgan tadqiqotda qisqartirilgan ish o‘rinlarining soni ma’lum bo‘ldi, deb xabar beradi RIA Novosti.
2025 yil oxiriga kelib, 75 mingdan ortiq odam ishdan bo‘shatildi. Bu yil eng ko‘p ishdan bo‘shatishlar hukumat xarajatlarini qisqartirish doirasida sodir bo‘ldi, buning natijasida 293 753 kishi ishini yo‘qotdi. Bozor sharoitlari ham ishdan bo‘shatishlarning muhim sababi bo‘lib, 253 206 xodim ushbu omillar tufayli ishini yo‘qotdi.
Mehnat bozorini sovitish maqsadida, AQShning yirik kompaniyalari 52 ming kishini ishdan bo‘shatishga qaror qilishdi. Amazondan tortib UPSgacha bo‘lgan barcha yirik kompaniyalar ish o‘rinlarini qisqartirmoqda. FT tahlilchilarining fikriga ko‘ra, ish o‘rinlarining qisqarishi pandemiya tufayli yuzaga kelgan ishga yollash bilan bog‘liq to‘lqinni to‘xtatishda davom etmoqda. Koronavirus karantini davrida ular xodimlar sonini ko‘paytirishdi, ammo iqtisodiy noaniqlik va sun’iy intellekt tufayli bozorga tahdidlar mavjud bo‘lgan bir paytda, firmalar ish o‘rinlarini qisqartirishmoqda, deb xabar berdi lenta.ru.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.