Amerika manbalariga ko‘ra, Eron yana Hormuz bo‘g‘ozida mina qo‘yish faoliyatini kuchaytirdi.
Bu haqda Axios nashri AQSh rasmiysi va vaziyatdan xabardor manbaga tayanib xabar bermoqda.
Islom inqilobi qo‘riqchilari korpusi (IIQK) dengiz floti so‘nggi kunlarda bo‘g‘ozga qo‘shimcha dengiz minalarini qo‘ygani haqida xabar berilgan.
Manbalarga ko‘ra, AQSh harbiylari Eronning harakatlarini darhol qayd etgan va vaziyatni kuzatishda davom etmoqda. Biroq, yaqinda qo‘yilgan minalarning aniq soni rasman oshkor qilinmagan. Hozirgi eskalasiyadan oldin, mutaxassislar Eron tomonidan bo‘g‘ozga qo‘yilgan minalarning umumiy soni 100 tadan kam ekanligini taxmin qilishgan.
Bu hozirgi mojaro boshlanganidan beri Hormuz bo‘g‘ozida qazib olishning ikkinchi holati. Biroq, manbalar avvalgi voqea paytida qo‘yilgan barcha minalar topilgan va tozalanganmi yoki yo‘qmi hali ham noma’lumligini ta’kidlamoqda.
AQSh hisob-kitoblariga ko‘ra, urush boshida Eronning yirik mina qo‘yuvchi kemalarining 90% dan ortig‘i, shuningdek, ularning omborlari yo‘q qilingan. Biroq, AQSh Eron qirg‘oqlarida ma’lum minalar zaxiralari va ularga tegishli yetkazib berish tizimlari hali ham saqlanib qolganiga ishonadi.
Manbaga ko‘ra, Eron minalarni joylashtirish uchun baliq ovlash qayiqlariga o‘xshash kichik Gashti sinfidagi mina qo‘yuvchi kemalardan foydalanayotgan bo‘lishi mumkin. Har bir bunday kema ikkitadan to‘rttagacha minalarni tashishga qodir. Bundan tashqari, bu qayiqlar raketa otish moslamalari va og‘ir pulemyotlar bilan jihozlanishi mumkin, bu esa ularga tijorat tankerlari va boshqa yirik kemalar uchun xavf tug‘dirishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.