Ozarboyjon Fanlar akademiyasi Geografiya instituti xodimlarining aytishicha, Kaspiy dengizidagi suvning chekinishi vaqtinchalik hodisa emas, balki mintaqa qiyofasini o‘zgartirishi mumkin bo‘lgan keng ko‘lamli jarayonlarning bir qismidir. Bu haqda Ozarboyjonning Minval yangiliklar portali yozdi.
Institut xodimlari suv sathining pasayishini faol tektonik jarayonlar bilan izohlamoqda.
Ularning so‘zlariga ko‘ra, Kaspiy dengizi yosh tog‘ tizmasi hosil bo‘lish zonasida joylashgan: Kavkaz tog‘lari o‘sishda davom etmoqda va aynan shu tektonik faollik suvning chekinishiga ta’sir ko‘rsatmoqda.
«Kaspiy dengizi faol tektonik zonada joylashgan. Kavkazda tog‘ hosil bo‘lish jarayoni tugallanmagani sababli, biz suv sathining pasayishini kuzatmoqdamiz. Tektonik jarayonlar esa juda uzoq davom etadi», dedi institut ilmiy xodimi Mirnux Ismoilov.
Uning fikricha, kelajakda Kaspiy dengizi ikkita alohida suv tizimiga - Darband botig‘idagi shimoliy va Lyankaran botig‘idagi janubiy suv tizimlariga bo‘linishi mumkin. Bu jarayon vaqt o‘tishi bilan cho‘ziladi, ammo joriy dinamikani saqlab qolgan holda muqarrardir.
Geografiya institutining yana bir xodimi Elnur Jafarovning qo‘shimcha qilishicha, suv sathi shunchalik pasayishi mumkinki, dengiz qirg‘oq chizig‘idan 30 kilometrdan ko‘proq masofaga chekinadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон футболида катта ўзгаришлар даври бошланмоқда. Президентнинг янги қарорига мувофиқ, Суперлига клубларини молиявий соғломлаштириш ва босқичма-босқич хусусий секторга ўтказиш бўйича аниқ «йўл харитаси» белгиланди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Дастлабки маълумотларга кўра, қайиқда ўнлаб одамлар бўлган ва уларнинг бир қисми қутқариб қолинган. Ҳодиса жойида қутқарув хизматлари иш олиб бормоқда.
Янги Ўзбекистонда инсон қадрини улуғлаш, оила институтини мустаҳкамлаш, хотин-қизларнинг ҳуқуқ ва манфаатларини таъминлаш, қизларнинг баркамол авлод бўлиб вояга етиши учун зарур шарт-шароитларни яратиш давлат сиёсатининг устувор йўналишларидан бирига айланди. Сир эмаски, жамият тараққиёти, оилалар фаровонлиги ва келажак авлод камолоти, аввало, аёлга бўлган эътибор, қизлар тарбиясига берилаётган юксак аҳамият билан чамбарчас боғлиқдир. Шу маънода, бугун мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлаш, оила масалаларига тизимли ёндашиш ва қизларнинг саломатлиги ҳамда маънавий-интеллектуал ривожига қаратилаётган эътибор ўзининг амалий натижаларини бера бошлади.
Дастлабки маълумотларга кўра, мазкур маҳсулотлар Қирғиз Республикасидан ноқонуний равишда олиб кирилган бўлиб, уларнинг бир қисми ярим тайёр, яна бир қисми эса қайта ишланган ҳолатда бўлган.
Озарбайжонда 33 ёшли эркак шок ҳолатга олиб келган ҳаракати билан фуқаролар эътиборини тортди. У аввало онасига ҳужум қилиб, уни вафот эттирди, кейин эса ўз жонига қасд қилиб, ўзини ёқиб юборди.