2025 yilning yanvar-may oylarida O‘zbekiston tashqi savdo aylanmasi 31,3 mlrd dollarga yetdi. Bu ko‘rsatkich asosan oltin, gaz va elektr energiyasi eksporti hisobiga ortgan. Shu bilan birga, to‘qimachilik mahsulotlari eksporti pasayishda davom etmoqda, Xitoyga eksport hajmi esa ketma-ket ikkinchi oy kamaymoqda.
Milliy statistika qo‘mitasi ma’lumotlariga ko‘ra, 2025 yilning besh oyida O‘zbekiston tashqi savdo aylanmasi 15 foizga o‘sib, 31,3 mlrd dollarni tashkil etdi. Eksport hajmi 14,8 mlrd dollarga yetib, 31,1 foizga ortdi. Import esa 16,5 mlrd dollarga teng bo‘lib, 3,7 foizga o‘sdi. Tashqi savdo saldosi oltin eksporti hisobiga sezilarli darajada qisqardi.
Joriy yilning may oyida 1 mlrd dollarlik oltin eksport qilindi. Besh oylik oltin eksporti 6,5 mlrd dollarga yetdi va eksportdagi ulushi 43,8 foizni tashkil etdi. May oyida eksport 2,9 mlrd dollar, import esa 3,8 mlrd dollar bo‘ldi. Energiya eksporti oylik hisobda 58,9 foizga oshdi.
Mirkomil Xolboyevning ta’kidlashicha, oltinsiz eksport 9,6 foizga o‘sgan bo‘lsa, oltin, energiya va xizmatlarsiz eksportda pasayish kuzatilgan. O‘zbekistonning asosiy savdo hamkorlari — Xitoy, Rossiya, Qozog‘iston, Turkiya va Koreya Respublikasi bo‘lib qolmoqda. Xitoydan import tez o‘smoqda, oylik o‘sish 16 foizni tashkil etdi.
Ayni paytda, Xitoyga eksport hajmi ketma-ket ikkinchi oyda pasayib, may oyida 17,2 foizga kamaydi. Turkiya va Tojikistonga eksport ham kamaygan. Fransiya va BAAga eksport sezilarli darajada oshgan.
Energetika sohasida O‘zbekiston besh oyda gaz import hajmini 285,5 mln dollargacha qisqartirdi. Gaz eksporti esa 62,7 foizga o‘sib, 288 mln dollarga yetdi. Elektr energiyasi eksporti 72,6 foizga ko‘tarildi. Shu bilan birga, neft mahsulotlari eksporti kamaydi.
To‘qimachilik mahsulotlari eksporti 18 foizga kamayib, 1,05 mlrd dollarni tashkil etdi. Mevalar va sabzavotlar eksporti 47,9 foizga oshib, 619,6 mln dollarga yetdi. Don mahsulotlari eksporti ham o‘sishda.
Importda esa go‘sht, sut mahsulotlari, yog‘ va qahva kabi oziq-ovqatlar xaridlari ko‘paygan. Tibbiyot va farmasevtika mahsulotlari importi barqaror qolgan.
Xizmatlar eksporti 21,9 foizga o‘sib, 3,25 mlrd dollarni tashkil etdi. Turizm va transport eng yirik ulushga ega bo‘ldi. Xizmatlar importi esa 38,6 foizga oshib, 1,7 mlrd dollarga yetdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия иккиламчи бозорида Ўзбекистонда йиғилган Chevrolet Cobalt (ушбу модел Ravon R4 номи остида сотилмоқда) машинасининг ишончлисини топиш мумкин, деди «За Рулём» журналининг автоэксперти Сергей Зиновьев.
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.