Xalqaro atom energiyasi agentligi (MAGATE) rahbari Rafael Mariano Grossi Eronning yadroviy dasturini harbiy yo‘l bilan to‘xtatib bo‘lmasligini ma’lum qildi. Uning so‘zlariga ko‘ra, muammo siyosiy yechim talab qiladi va xalqaro kelishuv hamda nazorat tizimini o‘z ichiga olishi kerak.
CBS telekanalidagi «Face the Nation» dasturida bergan intervyusida Grossi Erondagi yadroviy ob’ektlar AQSh va Isroil tomonidan qilingan hujumlar oqibatida jiddiy shikastlanganini ta’kidladi. Unga ko‘ra, zarar ko‘lami faqat Eron mutaxassislari tomonidan tekshiruv o‘tkazilganidan so‘ng ma’lum bo‘ladi.
Grossi MAGATE ehtimoliy yadroviy kelishuvda ishtirok etishi kerakligini qayd etdi. Bu uchun Erondagi yadroviy ob’ektlarga inspektorlar qayta kiritilishi zarur.
Eron Konstitusiyasi Qo‘riqchilari Kengashi tomonidan agentlik bilan hamkorlikni to‘xtatish to‘g‘risida qabul qilingan qonunga munosabat bildirar ekan, Grossi uning kuchga kirmasligiga umid bildirdi. Uning ta’kidlashicha, Eron Yadroviy qurolni tarqatmaslik to‘g‘risidagi shartnomaning ishtirokchisi sifatida MAGATE bilan hamkorlikni davom ettirishi shart.
Inspektorlar faoliyati to‘silibdimi, degan savolga Grossi: «Bu ma’noda — yo‘q. Men vaziyatni ehtiyotkorlik va xavotir bilan kuzatyapman. Bu ularning qonuni va parlamenti, ammo buning xalqaro huquq nuqtai nazaridan oqibatlari bor. Ichki qonunlar xalqaro huquqni bekor qilmaydi. Hozircha Eron buni qilmayapti — bu ijobiy jihat. Shuning uchun hamkorlikni chuqurlashtirish kerak», — dedi.
12 kun oldin 400 kg boyitilgan uran ko‘chirilgani haqidagi xabarlarga izoh berar ekan, u: «Maxsus ma’lumotimiz yo‘q. Balki u yerda bo‘lgan, balki qisman yo‘q qilingan yoki ko‘chirilgan. Bu borada Tehron tushuntirish berishi kerak», — dedi.
Uning so‘zlariga ko‘ra, izohsizlik jiddiy xavotir uyg‘otmoqda. U Eronni inspektorlar faoliyatini tiklashga chaqirdi.
Ixtilof quroli bormi, degan savolga Grossi: «Men xavotir uyg‘otmoqchi emasman, lekin vaziyatni aniqlash imkoni bo‘lishi kerak», — deb javob berdi.
Uning ta’kidlashicha, Eronda sanoat quvvatlari va yetarli bilimlar mavjud — bu bilimlar yo‘q qilinishi mumkin emas.
«Bu masala harbiy usulda hal bo‘lmaydi. Haqiqiy nazorat tizimini yaratish, mintaqada va dunyoda ishonchni ta’minlash zarur. Faqat shunda bu bo‘limni yopish mumkin», — dedi Grossi.
SRU ob’ektlarni qayta tiklash uchun yillar kerak, degan bayonotga izoh berib, u: «Eronda imkoniyat bor. Ular yangi sentrifugalarni ishga tushirib, bir necha oy ichida, balki undan ham tezroq uran boyitishni boshlashi mumkin. Ammo hozir aniq so‘z aytish mushkul — nima yo‘q qilindi va nima qoldi, buni bilmaymiz», — dedi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Global Wealth Databook ва Bloomberg томонидан дунёда аҳолисининг катта қисми миллионерлардан иборат бўлган давлатлар рўйхати эълон қилинди. Ўзбекистон бу рўйхатга киритилмади.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.