“Eco Expo Central Asia 2025” ko‘rgazmasi Sizga nafaqat o‘z tashabbuslaringizni namoyish qilish, balki yangi bozorlarga chiqish, manfaatli hamkorlik aloqalarini o‘rnatish va global ekologik tendensiyaning bir qismiga aylanish imkoniyatini taqdim etadi.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev tashabbusi bilan yo‘lga qo‘yilgan “Atrof-muhitni asrash va "yashil iqtisodiyot" yili” Davlat dasturi doirasida o‘tkazilayotgan mazkur ko‘rgazma mamlakatimizning global iqlim kun tartibidagi o‘rni ortib borayotganini aks ettiradi.
"Eco Expo"dan nimalar kutirish mumkin?
— Yuqori darajadagi dastur. Uch kun davomida iqlimni moliyalashtirish, raqamli innovasiyalar, "yashil" energiya, suv resurslari, sirkulyar iqtisodiyot, barqaror qishloq xo‘jaligi va transport kabi dolzarb mavzularda o‘nlab panel sessiyalari, taqdimotlar va muhokamalar bo‘lib o‘tadi.
— Keng miqyosdagi ishtirok. 10 000 dan ortiq ishtirokchilar va 500 dan ortiq tashkilot — startaplar va investorlardan tortib xalqaro tashkilotlar va hukumatlar vakillarigacha bo‘lishi kutilmoqda, bu esa ko‘rgazmani munosabat o‘rnatish, tashabbuslarni ilgari surish va investisiyalarni jalb qilish uchun ideal platformaga aylantiradi.
— Samarali kun tartibi. Ishtirokchilar real hayotdagi barqarorlik holatlari, moliyalashtirish strategiyalari, innovasion texnologiyalardan foydalanish, maxsus institusional pavilyon doirasida ikki tomonlama uchrashuvlar o‘tkazish va o‘z tashabbuslarini taqdim etish imkoniyatiga ega bo‘ladilar.
— Turli muhim mavzular. Dastur yashil o‘tishning barcha jihatlarini qamrab oladi — ekologik texnologiyalardan turizm, ta’lim, qurilish va shaharsozlikdagi aqlli yechimlargacha. Bu sizning biznesingizni o‘zgartirishi mumkin bo‘lgan ilhom, bilim va hamkorlikka ega bo‘lish imkoniyatidir.
O‘zbekiston CRIC-21, CMS COP14 va Samarqand Iqlim forumi kabi yirik xalqaro forumlarga mezbonlik qiluvchi mintaqaviy eko-xab sifatida allaqachon o‘zini namoyon qilgan va CITES COP20 ga tayyorgarlik ko‘rmoqda. Eco Expo ushbu barqaror harakatlarning davomidir.
Истанбулда Украина билан ўтказилган музокарада Россия ўзининг асосий талабларини маълум қилди. Бу ҳақда Россия делегацияси вакили Владимир Мединский маълум қилди, деб хабар беради Clash Report.
АҚШ президенти Доналд Трамп Россия раҳбари Владимир Путин билан суҳбатлашгандан сўнг, Россиянинг Украинага қарши урушда ғалаба қозонишига ишонч билдирди.
Марказ Марказий Осиё минтақасида илмий тадқиқотлар, мутахассисларни тайёрлаш, технологиялар ва тажриба алмашиш, шунингдек, «ёшил» ва барқарор ривожланишни тарғиб қилиш учун платформа бўлади.
Ижтимоий тармоқларда Сурхондарё вилоятида етиштирилган қовун маҳсулотларида гўёки нитрат миқдори меъёрдан ортиқ экани ва уни истеъмол қилган фуқаролар заҳарланаётгани ҳақида хабарлар тарқалди.
Исроил армияси ўзини ҳимоя қилиш доирасида Ғазо секторидаги амалиётини кенгайтирмоқда, бироқ гаровга олинганларни озод қилиш бўйича келишувга эришилса, “ҳаракатларини тузатишга” тайёр.
Давлат хавфсизлик хизматининг Тошкент вилояти бўйича бошқармаси ходимлари томонидан ички ишлар органлари билан ҳамкорликда синтетик гиёҳвандлик воситалари айланмасига чек қўйишга қаратилган тезкор тадбир ўтказилди.
Кёдо агентлиги хабарига кўра, бўш турган лавозимга аҳоли орасида машҳур бўлган ёш сиёсатчи, собиқ бош вазир Жуничиро Коидзумининг ўғли Синдзиро Коидзуми тайинланади.
“Репорт” нинг хабар беришича , ташкилот сайтидаги овоз бериш жараёнининг транслятсиясига кўра, йиғилишда қатнашган 124 нафар иштирокчи давлат келишувни ёқлаб, 0 нафари қарши овоз берган. 11 давлат, жумладан Исроил, Эрон, Италия, Полша, Россия ва Словакия бетараф қолди. Шартномани маъқуллаш учун 83 овознинг кўпчилик овози керак эди.
“Репорт” нинг хабар беришича , армия матбуот хизмати баёнотига кўра, “Темир излар” 401-зирҳли бригадасининг жанговар муҳандислик батальонида хизмат қилган 22 ёшли сержант Ёзеф Еҳуда Хирак ҳалок бўлган.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.
Нашрнинг ёзишича, Москва ҳозирда Истанбулдаги музокараларнинг энг кам натижасига ҳам рози бўлиши мумкин. Чунки Россиянинг ҳозирги тактикаси АҚШни ҳаддан ташқари ғазаблантирмаслик учун тинчлик жараёнига тайёрлигини кўрсатишдан иборат.