Bild AQSh prezidenti va Yevropa yetakchilari o‘rtasidagi telefon suhbatining yangi tafsilotlarini bilib oldi.
Donald Tramp va YEI yetakchilari o‘rtasidagi yopiq telefon suhbati chog‘ida Vladimir Putin bilan bo‘lib o‘tgan suhbatdan so‘ng, AQSh prezidenti kutilmaganda Ukrainadagi urushga nisbatan siyosati keskin o‘zgarganini ma’lum qildi.
Bild'ning Germaniya hukumatidagi manbalaridan ma’lum qilishicha, Tramp endi Moskvadan 30 kunlik o‘t ochishni to‘xtatishni talab qilmayapti va yangi sanksiyalar joriy etish niyatida emas, garchi u avvalroq Yevropadagi ittifoqchilariga bu haqda va’da bergan bo‘lsa ham.
Germaniya kansleri Fridrix Merts, Fransiya prezidenti Emmanuyel Makron, Yevropa komissiyasi raisi Ursula fon der Lyayen va suhbatning boshqa ishtirokchilari Trampning bayonotidan hayratda qolishdi. U, xususan, “Rossiya va Ukraina endi o‘zaro yechim izlaydi”, dedi.
Bild manbalaridan birining ta’kidlashicha, o‘sha paytda "hamma nafasini ushlab turdi" - bu AQShning Ukrainani qo‘llab-quvvatlashdan butunlay voz kechayotganini anglatadimi yoki yo‘qligini aniqlashga hech kim hatto jur’at eta olmadi.
Bild manbalariga ko‘ra, Merz Tramp bayonotining ta’sirini yumshatishga uringan va ehtimoliy tinchlik muzokaralariga tayyorgarlik ko‘rish uchun tomonlar vakillarining texnik uchrashuvini o‘tkazishni taklif qilgan. Tramp bunga rozi bo‘ldi, bu esa AQSh va Yevropa o‘rtasidagi muvofiqlashtirishning darhol buzilishining oldini oldi.
Biroq Berlin Tramp istalgan vaqtda o‘z pozisiyasini qayta ko‘rib chiqishi mumkinligidan xavotirda. Vashingtonning mojarodagi ishtirokidan butunlay voz kechishi va Amerikaning Rossiyaga qarshi sanksiyalarini bekor qilishi, tahlilchilar fikricha, Ukrainaga jiddiy zarba berishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Ижтимоий тармоқларда Пентагоннинг бир пости муҳокама қилинмоқда: Америка байроғи кунига бағишланган расмда тасодифан Россиянинг уч рангли байроқлари жойлаштирилган.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.
Исроилнинг Эронга ҳаво ҳужуми уюштирганидан кейин минтақадаги хавфсизлик хавотирлари кучайгани учун Туркия бир қатор давлатларга парвозларни вақтинча тўхтатди.
Халқаро атом энергияси агентлиги (МАГАТЭ) маълумотига кўра, Фордо уранни бойитиш корхонаси ва Исфаҳондаги ядровий объект Исроил зарбаларидан талафот кўрмаган.