Birlashgan Millatlar Tashkilotining Qochqinlar bo‘yicha Oliy komissarligi Afg‘onistonning o‘z vatanlariga qaytgan qochqinlar soni ortib borayotganini qabul qila olmasligidan xavotir bildirdi. Bunga gumanitar vaziyatning yomonlashgani sabab bo‘lmoqda, deb xabar beradi Khaama.
BMTning qayd etishicha, so‘nggi bir necha yil ichida qo‘shni davlatlar, jumladan Eron va Pokistondan Afg‘onistonga 3 milliondan ortiq qochqin qaytgan. Mamlakatda resurslar yetishmaydi. Inqiroz xalqaro yordamning sezilarli darajada qisqarishi, iqtisodiy beqarorlik va tabiiy ofatlar tufayli yanada kuchaymoqda.
"BMT ma’lumotlariga ko‘ra, Afg‘oniston aholisining deyarli yarmi gumanitar yordamga muhtoj, shu bilan birga oziq-ovqat xavfsizligi va to‘yib ovqatlanmaslik darajasi xavotirli darajada yuqoriligicha qolmoqda. Bu shartlar Afg‘oniston xalqiga xalqaro yordam va qo‘llab-quvvatlashni kuchaytirish zarurligini ko‘rsatmoqda”, - deydi tashkilot.
Ushbu muammolardan kelib chiqqan holda, BMT Qochqinlar bo‘yicha Oliy komissarligi qo‘shni davlatlarni afg‘on qaytib kelganlarga hurmat bilan munosabatda bo‘lishga va ularning xavfsiz, ixtiyoriy va munosib vataniga qaytishiga yordam berishga chaqirdi. Agentlik odamlarni uyga qaytgandan so‘ng o‘zlarini xavf ostiga qo‘ymaslikka chaqiradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Унга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 2-қисми “а” банди ва 28,211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбекистондаги цемент бозорида хитой компанияларининг устунлиги кучаймоқда. Нарҳлар пасайган бўлса-да, бу маҳаллий ишлаб чиқарувчиларни қисман таназзулга учратмоқда. Айрим корхоналар фаолиятини тўхтатган ёки катта зарар билан ишламоқда.
Россия президенти Владимир Путин америкалик ҳамкасби Дональд Трамп билан телефон мулоқоти чоғида Исроилнинг Эронга қарши ҳарбий амалиётини қоралади, деди президентнинг халқаро масалалар бўйича ёрдамчиси Юрий Ушаков.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.